УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 16. октобар 2009.

Krepoljin, gljive...


Dani gljiva i bilja Homolja

Nikica Petrović, predsednik ekološkog društva naglašava da manifestacija pored ekološkog i turističkog ima i naučno - istraživački karakter. Pronađene su i gljive poput vrganja - Kserokomusa i Pizolitus, čija su staništa veoma daleko
Autor: I. Apostolović


Iza nepregledne ravnice Stiga i Mlave otvaraju se teška kamena vrata, ulaz u veličanstvenu Gornjačku klisuru.
Vukan i Ježevac uzdižu se svojim vrhovima da sakriju neviđenu lepotu. Duboko u stenama usekla je svoj put homoljska zelenooka lepotica Mlava. A svoje utočište među ovim prirodnim lepotama, našla i varošica Krepoljin. Svojim živopisnom okruženjem mami ljubitelje prirode, planinare, speleologe, pesnike da dođu, uživaju istražuju i pamte.
Ove godine, Ekološko društvo „Studenac“ iz Krepoljina, koje je ušlo u drugu deceniju postojanja, a osnovano je 1997. godine, organizovalo je petu manifestaciju „Dani gljiva i bilja Homolja“. Veliko bogatstvo koje netaknuta priroda Homolja nesebično nudi oduvek je mamilo mnoge istraživače, ljubitelje prirode da posete ovaj kraj i upoznaju najrazličitije vrste gljiva i samoniklog jestivog bilja. Prva okupljanja bila su manjeg obima, uglavnom stručnjaka, mikologa i botaničara koji su uključivali zaljubljenike i naročito decu. Interesovanje je raslo, obogaćivali su se sadržaji i sve se pretvorilo u čitavu manifestaciju - festival gljiva.
Tako je ove godine organizovana, sada već tradicionalna, manifestacija „Dani gljiva i bilja Homolja“. Na izložbi koja je, pre svega, imala edukativni karakter, moglo se videti preko 60 vrsta gljiva i na desetine vrsta raznog bilja. Iako 60 vrsta nije mali broj, prethodnik godina bilo je i više, čak 150, ali je zbog suše ove godine taj broj umanjen.
Nikica Petrović, predsednik ekološkog društva, kaže je ove godine zbog suša broj pronađenih vrsta manji, ali da su i ovim brojem prezadovoljni. Ovo je naša najznačaja manifestacija, na koju dolazi veliki broj gostiju iz različuitih krajeva.
- Pored svog ekološkog i turističkog, ova manifestacija ima i naučno - istraživački karakter, a u prilog tome govori da su ovde pronađene i gljive poput parazitskog vrganja - Kserokomusa i Pizolitus, čija staništa su veoma daleko.
Ono što je specifično za ovu izložbu republičkog ranga, jeste da su se organizatori opredelili, da na njoj budu izlagane samo vrste tipične ze Homolje.
Posle otvaranja izložbe i bogatog pograma, gosti su mogli da uživaju u najfinijim specijalitetima spravljenih od gljiva. Ako ste ove godine propustili da pogledate i probate najlepše gljive Homolja, navratite sledeće u varošicu Krepoljin, a ako ne volite gljive, ipak dođite, očaraće vaz božanstvena priroda ovog kraja.
Pronašao i beli tartuf
Šesdesetdvogodišnji Milorad Antić već pola veka bere pečurke. Nadaleko je poznat po svom iskustvu u bogatim nalazima, a neretko Milorad pronalazi i veoma retke pečurke.
- Pre desetak godina, sasvim slučajno sam pronašao beli tartuf, težak 150 grama. Takodje, prošle godine, pronašao sam i beli vrganj, jedini koji je pronađen na ovim terenima, kaže Milorad.
Od branja pečurki može se dobro i zaraditi, a Milorad dodaje da je prošle godine, za samo mesec dana zaradio oko 300 hiljada dinara.
Sve su jestive, ali neke samo jednom u životu
U svetu postoji veliki broj vrsta gliva, između 10 i 15 hiljada, tačan broj nije poznat, a na našim prostorima gravitira oko 700 vrsta.
Srđan Kojičin, član Mikološkog društva Srbije kaže je opšte poznato da ima jestivih i otrovnih gljiva.
- Mi mnogo više volimo da pričamo o otrovnim gljivama, da bi ljudi koji žele da upoznaju gljive, koji su početnici, upoznavanjem otrovnih, mnogo lepše i bezbednije brali gljive koje su jestive. Jedna od najopasnijih otrovnih gljiva je Amanita Faulides - Zelena pupavka. Početkom jula bilo je pet smrtnih slučajeva na VMA, upravo zbog zamene, i nedovoljne edukacije. Kod branja gljiva na prvom mestu je priprema, izlazak na teren sa dobrim vodičima i dobra literatura.
Najbolji period za branje gljiva jeste rano izjutra, kada je tlo vlažno i nema suviše toplote koja utiče na razvoj bakterija. Meseci u kojima se gljive najviše javljaju jesu jun, jul i avgust, kada su propraćeni obilnim kišama.

Objavljeno u Danas-u, Braničevo, 08/10/2009 20:35