Укупно приказа странице

недеља, 25. септембар 2011.

ВАШАР НА СВЕТОГ АРАНЂЕЛА / ЖИВОЈИН ПАВЛОВИЋ (1933 – 1998)


Дедин виноград.Мишљеновац, 2011. (И.Л.)




            (одломци) 

            Док је одмицао, он се поново, по ко зна који пут, затекао пред вратима Радивојеве собе: преко пода је навирао поток тамноцрвене, згрушане крви.
            То се догодило недељу дана после прославе лажног два- десет и првог рођендана. Тада су обојица сазнала да се Ненад Бу- цало не зове ни Ненад ни Буцало; да се у ствари не зна како му је име. Открило се да Матија Буцало, сарач са Лекиног брда, и Матијина жена Ковиљка, чистачица у Дому здравља, нису његови родитељи. Ида он и Радивоје нису браћа.

            Драги брате,
            молим те да у петак, тачно у 15 h дођеш у моју собу,
            имам нешто важно да ти саопштим.

            Ни Радивојево писмо није допринело да се извуче из па- нике. Изашао је у кухињу и Матију и Ковиљку затекао за столом. Седели су над тањирима и кусали чорбу од поврћа.
            На питање где је Радивоје, одговорили су да је са девој- ком на планинарењу по Тари.
            У купатилу није нашао свој бријач. Посумњао је да га је Радивоје понео на пут без питања. Заурлао је од беса: од када зна за себе, увек му је кришом узимао играчке, књиге, чарапе, колаче, налив-пера. Одувек је смишљао ситне пакости. Готово није било обеда а да му из јела није крао месо: уместо комадића јунетине или пилећег батака, у тањир би му убацио оглодану кост.
            Жврљао му је свеске с домаћим задацима

петак, 18. март 2011.

Изводи из Извештаја о раду Матице српске у 2008. години


БИБЛИОТЕКА „ЗМАЈЕВА НАГРАДА”
Знак препознавања
У 2008. години из штампе је изашао зборник  Поезија Николе Вујчића,
добитника Змајеве награде за 2002. годину. Зборник посвећен Мирославу Цери
Михаиловићу, добитнику Змајеве награде за 2004. годину, је завршен. У припреми
су зборници о Драгану Јовановићу Данилову, добитнику Змајеве награде за
2005. годину, и Братиславу Р. Милановићу, добитнику за 2006. годину, Ивану
Негришорцу, добитнику за 2007. годину. Уредници едиције су др Славко Гордић
и Иван Негришорац. Лекторске и коректорске послове обавио је Владимир
Шовљански, технички уредник Вукица Туцаков, компјутерски слог „Графичар” а
штампао је „Прометеј” у тиражу од 300 примерака.

РЕЦЕПЦИЈА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА У СВЕТУ
Зборник радова
(руководилац пројекта: проф. др Драган Станић)
Планирано прибављање свих текстова о рецепцији дела М. Павића у Енгле-
ској, Америци, Грчкој, Израелу

недеља, 02. јануар 2011.

Izjave 2010. - apsolutni hit (Julijana)

Планетарни знак препознавања
Izjave godine  2010.

Album je gotov, samo još treba da se završi - Tanja Savić

Moj život je kao reka, voda koja stoji i nigde ne teče - Hasan Dudić

Vi ipak imate neki gen, je l’ to neki porodični gen ili ste ga
nasledili od roditelja? - Žika Šarenica, RTS

Hipohondar, to je kad je neko nadmen kao hipohondirena tikva -
slučajna prolaznica u anketi televizije Fox

Mislim, prvo bi morala da naučiš da pišeš, brate, svih šest padeža –
Jelena Karleuša ....


         Posala Julijana ("Kraljica")
       Videti više: http://m950.wordpress.com/2011/01/02/izjave-2010/

петак, 03. септембар 2010.

Наставак документарног филма ЗЛАТНА СВАДБА...2

Управо је публикован наставак документарног филма ЗЛАТНА СВАДБА...2 - настојања "Заветина" да скрену пажњу на оне крајеве и обичаје које је почела да обраста маховина...
Видети више  http://www.youtube.com/watch?v=CERFjDpADwE

Део гробљанске капеле у Ивању, Махала Весинци, Снимак Заветине, 2010.

петак, 06. август 2010.

НАСТАВАК 1 / Документарни филм о "Заветинама"


"Заветине" настављају да публикују документарне филмску грађу о свом раду, из својих сачуваних видео архива. Филм и слика су, као документи, незаменљиви. Они пробијају, чак и кад нису најбоље снимљени, дебеле зидове ћутања, којим су окружене српске "Заветине" годинама...
Видети више:  http://www.youtube.com/watch?v=tX1N0Sfws1M

уторак, 03. август 2010.

Požarevljani u Španiji / folklor

GANIP PREDSTAVLJAO SRBIJU U ŠPANIJI

Aleksandar Lukić, direktor požarevačkog CZKPO
Gradski ansambl narodnih pesama i igara (GANIP) grada Požarevca pri ustanovi Centar za kulturu je od 4. do 20. jula bio gost na dva prestižna festivala u Kraljevini Španiji.
Direktor Centra za kulturu, Aleksandar Lukić, koji je sa ansamblom bio na turneji kaže da je požarevački ansambl na folklornim manifestacijama u Španiji predstavljao Srbiju.
- Mi smo imali privilegiju da se jedini od srpskih ansambala nađemo na ovim prestižnim festivalima. Bili smo gosti grada Kadiza, na samom Gibraltaru i grada Burgasa koji se nalazi između Madrida i Bilbaoa. Festivali su imali moto “Svet igra za nas – mi smo svet”, a na njima su učestvovali mnogobrojni folklorni ansambli iz čitavog sveta, primera radi Meksiko, Čile, Brazil, Indija, Peru, Dagestan…, kao i brojne grupe iz same Španije koje su prezentovale svoje tradicionalne igre, poput flamenka.
Imali smo priliku da na lep i dostojan način reprezentujemo Srbiju. Naši nastupi u oba grada bili su izuzetno zapaženi, a naši mladi folklorci predstavili su nas na najbolji mogući način, igrajući tako da ih je publika svaki put vraćala na bis. Naš folklor ima veoma zanimljive igre za publiku koja se našla na ovim festivalima. Primera radi, u Kadizu smo nastupili u Nacionalnom teatru, to je jedno velelepno zdanje, a u Burgasu na otvorenom prostoru, na divnoj bini ogromnih dimenzija. Lično smatram da su Španci odlično organizovali ove festivale i nikada nisam bio na bolje organizovanoj manifestaciji. Počastvovani smo od strane prijatelja iz Španije i molbama da naš boravak u ovoj zemlji produžimo, ali nismo bili u situaciji da ostanemo zbog obaveza naših igrača u Srbiji. U oba grada, Kadizu i Burgasu, bili smo primljeni na najvišem nivou, kod gradonačelnika. Naši predstavnici, obučeni u narodne nošnje i ja uručili smo prikladne poklone gradonačelnicima, u ime gradonačelnika Požarevca, Miodraga Milosavljevića, kao i u ime Centra za kulturu, a uzvraćeno nam je takođe poklonima koje smo doneli u naš grad, ističe Lukić, i dodaje:
- Španska kultura je jedna velika evropska kultura, a naš kontakt sa onima koje reprezentuju je od velikog značaja jer smo mogli da steknemo nova saznanja i iskustva koja bi se mogla primeniti i kod nas. Na ovom putu posetili smo i značajne kulturno-istorijske spomenike. Ono što nam se jako dopalo je to da su Španci uspeli da na jednom mestu prikažu različite kulture, kao i da sebe predstave kao narod koji ima razumevanja za različitosti.
Ovaj boravak se, pored predstavljanja bogatog narodnog srpskog stvaralaštva, isplatio i u komercijalnom smislu, jer smo bili plaćeni za učešće na festivalima. Satisfakcija je i to što smo u Španiju pozvani tako što su organizatori pogledali CD sa našim nastupima koji smo poslali posredstvom Međunarodne organizacije CIOF, a druge zemlje su uglavnom predstavljale profesionalne igračke trupe.
Branislav Tošić-Mikan, rukovodilac GANIP-a, koreograf, je fantastično pripremio ansambl i osmislio nastupe koji su morali biti u skladu sa preciznim propozicijama festivala. Igrači su nastupali na nivou profesionalaca, a potvrda tome koliku su pažnju izazvali je i to što se dešavalo da ih i pet puta vrate na bis. ....
L.L.

Izvor: "Reč naroda", videti više: file:///C:/Documents%20and%20Settings/Sole%20Sokolovic/My%20Documents/GANIP%20PREDSTAVLJAO%20SRBIJU%20U%20ŠPANIJI%20%20Reč%20naroda.htm

Fotografije sa ove turneje mogu se pregledati na sledećoj internet adresi:
http://picasaweb.google.com/110775457852466964212/GANIPPredstavljaoSrbijuUSpanijiRecNaroda#

петак, 04. јун 2010.

Стратегија раскринкавања црне магије / Слободан Шкеровић

Сутон Преко Пека. Фотографија Ивана Шишмана. Крајем маја 2010. Село М..


Или о постмодернизму
(одломак)




Лажно представљање – у постмодернизму – јесте аутентично представљање, и оно што је заправо неморално, у постмодернизму је морално – ја кажем неморално зато што је манипулативно и лажно, али овде имамо замену теза (једну од мноштва) – да је неморално морално, јер је у питању произвољан систем вредности, односно систем произвољних вредности, који се не заснива на личности, као извору морала, већ на перцепцији, као неселективном атрибуту личности. И читав постмодернизам своди се на тумачење перцепције постмодернистичког дела као чисте манипулације. На тај начин и оно што не ваља, јер је испразно, празно од енергије, постаје високовредно, јер је довољно да га ми као такво видимо. Читав напор постмодерне је у томе – да се све обезвреди, и да се онда слободно ређа, који мајмун на ниже гране, који мајмун на више гране. Свакако, не треба бити посебно далековид па видети да иза тога стоји организована група постмодерниста, који извлаче одређену корист из своје манипулације....




Слободан Шкеровић
Видети више, цео текстhttps://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/classroom-news/strategijaraskrinkavanacrnemagijeslobodanskerovic

Популарни постови