Моба је старински српски обичај међусобног помагања у сеоским домаћинствима. Моба је помоћ у пословима за које је потребна већа радна снага, заједнички рад....
Тако данас дефинишу овај старински обичај, без кога много тзв. инокосна домаћинства не би опстала кроз време. А опстајала су. Када је био вршај, органитовало се међусобно испомагање. И током кошења су се сељани испомагали, кад није било машина и трактора.
Леп и добар обичај, богатији по намени и значењу од ма које дефиниције.
Данас је много инокосних домаћинстава, старачких и других, којима прети опасност да буду угашена - без моба.
Ми, који знамо то, и друго, а одрастали смо уз мобе, одлазимо да помогнемо, кад можемо, поготову у неким пословима, у којима се "хвата година" (вршај, рецимо).
...
Да би се њива од пола хектара пшенице , покосила, утрећачила, да би се снопље пренело до гумна, оврло, било је потребно неколико косача, и оних који везују снопље, праве трећаке;оних који све то после товаре, и преносе на гумно. Са комбајнима даанс је то лакше, брже, али и тужније. Поготову тамо где су за воланима скоро осамдесетогодишњаци. Тамо где није било машина, као на планинама нашим поготову, орила се песма... Девојачко натпевавање...
Свега тога све је мање. Јер српска сеоска младеж напушта родна огњишта и у потрази за бољим животом по европским или неким другим државама, покушава да пусти корен. Што није лако. Што то чине они, млађи људи, синови очева са скромнијим земљишним поседима, хајде де, и да разумемо, донекле, али кад то чине и они који би сасвим лепо и мирније живели на дедовском огњишу и поседу већем од двадесетак хектара, то је онда за чуђење. И за туговање...
Боже, помози Србији и свима нама, а пре свега, онима који пате по свету и не помишљају да се врате тамо где су живели и опстајали наши преци, дедови тих бића која сада и у свом селу могу зарадити више ако су мајстори... а не само бегунци од парлога...
Мобе треба обнављати, и онда кад поједина домаћинства ојачају. Треба се држати заветина и добрих старинских обичаја... Тих непрегледних шума које окружују све те смањене засејане њиве, делове имања; те шуме на чијим ободима титра јара, где има оскоруша и сочних дивљих или птичијих трешања, и плавети и облака који се осмехују сетном посматрачу...
И радосном мобару...
(Субота, 10. јул 2021.Брезовица)
..
Нема коментара:
Постави коментар