Путањицом Свете Петке: јул 2015

СВЕТА ПЕТКА

АКАТИСТ светом Архангелу ГАВРИЛУ празнује се 26. марта (08. априла) и 13. (26.) јула – Сабор светог архангела Гаврила (Свети Архангел Гаврило својим заступништвом пред Богом има благодатну силу да доноси благе и лепе вести). - Кондак 10. Хотећи да свет спасе и искупи од греха, про-клетства и смрти, Господ наш Исус Христос у ноћи у Којој се предаде пребиваше у молитви у врту Гетсиманском и мољаше се до крвавог зноја, и ти Гааврило, у подвигу крепљаше, јер си уистину крепост Божија, што укрепљује у подвизима хришћанским све који вапију: Алилуја! Икос 10. Стена си, Гаврило чудесни, светим женама мироносицама, када оне у једно суботње свитање дођоше на гроб, носећи миро и све што приуготовише али не обретоше тело Господа Исуса, и ужас их обузе и велика брига због Љубљенога Учитеља њихова. А ти рече женама: ”He бојте се, јер знам да тражите Исуса Распетога. Није овде, него устаде”, и још им каза: ”Дођите да видите место где лежаше Господ”. А оне, обрадоване речима твојим, Архангеле, завапише ти овако: Радуј се, светле и радосне вести о Васкрсењу Христовом први благовеститељу! Радуј се, победе Христове над смрћу и адом слаткогласни објавитељу! Радуј се, јер си с Неба, у потресу великом, на Живоносни Гроб сишао! Радуј се, јер си запечаћени камен са гроба одвалио! Радуј се, јер си зраком Твојом попут муње стражаре уплашио! Радуј се, јер си Саздатељу Твоме и Владици Господу, добровољно и чудесно Васкрсломе, послужио! Радуј се, велики Архангеле Божији Гаврило! Кондак 11. Појање похвално приносимо ти, Архангеле Божији Гаврило, а Ти, као брзи заштитник наш и у свакоме добру учитељ, покриј нас покровом крила твојих, одагнај од нас грешних духове злобе поднебесне и сачувај од напасти и клевета злих људи све који вапију Богу: Алилуја! Икос 11. Светлоносни служитељу и благодатни весниче воље Божанске, Гаврило премудри, ти си опет био послан Пречистој Дјеви Марији да Јој најавиш мирно узношење -славно Успење Њено које се приближи, носећи Јој награду рајску. Она пак, примивши радосну вест о пресељењу у Царство Горње, вапијаше ти овако: Радуј се, јер си Ми с Неба целивање донео! Радуј се, јер си Ми при Тајни Богоочовечења послужио! Радуј се, јер си Ми опет послан да се припремим за исход из овог живота! Радуј се, Сина Mora и Бога Божанске воље о Мени објавитељу! Радуј се, часнога и славног Успења Богомајке служитељу! Радуј се, јер си Јој с Неба донео радосног раја награду! Радуј се, велики Архангеле Божији Гаврило! Кондак 12. Благодат Божију с Неба измоли нама који појемо у славу свечасног имена твога, Архангеле Гаврило, да осењивани твојим заступништвом, у свакој побожности и чистоти поживимо све док се, смрћу одрешени од плотских уза, не удостојимо да станемо пред огњевити Престо Цара Славе и са Ангелским чиновима завапимо: Алилуја! (…) извор: ”АКАТИСТИ” књига II , приредио Мирко И.Нанић, издаје Србска Православна Заједница – Шид, л.Г.2006. https://crkvasvetepetke.org.rs/akatist-arhangelu-gavrilu/

четвртак, 16. јул 2015.

"Златни откос Винке Радовановић"

ИДЕЈА је потекла од земљорадничке задруге "Ломо", а онда су Рудничани
на Звезди, трећем по величини врху ове планине, одржали косачко
такмичење - квалификације за предстојећу међународну, традиционалну
Косидбу на Рајцу - и назвали га "Златни откос Винке Радовановић". Одали
су, тако, почаст легендарној, сада већ покојној Рудничанки родом из села
Крива Река, која је давне 1988. освојила треће место на Рајцу! И то у -
мушкој конкуренцији!
Са баба Винком, "Новости" су - много година после тог
постигнућа - објавиле репортажу о том њеном умећу и вештини, којима је, и
у тада већ добрано поодмаклом животном добу, често знала да задиви
познанике и путнике намернике на превоју Бућин гроб, где је живела...

Учесници манифестације на Ђорђевића ливади

- Наш мото гласи: "Кад се Рудничани сложе, свашта се може", па и да се
остваре старе жеље. Јер, одавно су Рудничани желели да на прелепим
обронцима направе своје косачко такмичење. И, није им требала општина,
МЗ, партије... Позвали су виђеније косце од Тополе до Горњег Милановца,
спремили Ђорђевића ливаду за "мегдан", довели жири са Рајца и изворне
певаче из Злокуса... Као промотер, дошао је Раде Вучковић из Прељине код
Чачка, освајач једне златне и две сребрне медаље на Рајцу, са сином
Вуком, власником титуле "мајстор косе", као и Зоран Јаковљевић из Мутња,
победник Косидбе на Рајцу 1982, када је имао само 25 година - набраја
проф. Радован Караулић, један од организатора ове манифестације.

ПЛАСМАН

ТИТУЛУ првог косца Рудника, на "Златном откосу Винке Радовановић" убедљиво је
освојио Добривоје Доца Марковић, са 92 бода, па ће он представљати
Рудник на Рајцу. Друго место припало је пензионеру Миловану Ђорђевићу из
Заграђа, а треће ветерану Зорану Јаковљевићу из Мутња.

Рудник: Косачи одали почаст баби Винки | Србија | Novosti.rs

Пријавите се на: Постови (Atom)

НЕКРШТЕНИ ДАНИ

...

Od 10. januara do Bogojavljenja 19. januara traju nekršteni dani, a evo šta po narodnim običajima nikako ne smete da radite u narednih 10 dana!

Reč je o verovanju koje je od davnina jako i duboko utkano u svest našeg naroda, pa će vam stariji i objasniti da je ovo period godine kada Isus Hrist još uvek nije bio kršten i da je zbog toga i danas u ovo doba zemlja otvorena da mrtvi izlaze, a zajedno sa njima i đavoli i razni drugi demoni.

Ove nečastive sile vladaju od trenutka kada se smrkne pa sve dok ne zapevaju prvi petlovi. Zbog toga, narod kaže, preko noći nikako ne treba izlaziti iz kuće.... - извор

Воденица влашког војводе Паула Матејића

....Мелница је смештена у источном делу Србије у Браничевком округу, у општини Петровац на Млави. Кроз време место је мењало име: Мељаница, Мељница или Мењица. Претпоставља се да је име добила због млинова којих је некада на Мељничкој реци било око двадесет.

Традицију Мељчани чувају кроз обележавање празника: Бадње вече, Задушнице, Беле Покладе, Велики четвртак, Ускрс, Мали Ускрс и Ђурђевдан. Део традиције оживљава се кроз старе игре као што су: ходање на штулама, цимање штапа, обарање руку, вуча конопца, играње клиса и порке. Старе занатилије чувају део минулог времена кроз тајне заборављених заната,а то су: кречари, бакрачари, пинтери, бунарџије, колари, ковачи и ужари.

Један од истакнутих становника овог места био је влашки војвода Пауљ Матејић. Војвода је рођен у Мељници а по избијању Првог српског устанка се одмах прикључио устаницима. Водио је Мељане у биткама код Пореча, Ивановца 1805. године и Делиграда 1806.године. Због јунаштва доказаног у овим биткама Карађорђе га поставља за војводу 1807. године.

Споменик војводи подигнут је 26.септембра 2004. године поводом двеста година од Првог српског устанка.

Војвода Пауљ Матејић је имао у поседу велико имање, шуме и једну воденицу која данас чува дух времена славне прошлости. Постоји писмени документ, такозвана тапија (купопродајни уговор) између Марка Матејића који је војводин директни потомак. Млин је према речима мештана радио све до 1975-6 године...." видети више

...корен мандрагоре вришти када се извлачи из земље. Ископати мандрагору и чути њене крике значило

...У позадина многих прича везаних за мандрагору и вештичарење везана је и моћ за летења, односно, како је то објаснио немачки професор Ерих Пукер, за халуцинације, повезане са летењем, увидом у нове димензије и одвајањем од било каквог стабилног ослонца, изазване тровањем скополамином, једним од главних састојака мандрагоре.[1] „ Посебно су занимљиви огледи вршени четрдесетих и педесетих година прошлог века, кад су неки назовинаучници, тражећи погодне супстанце за „прање мозгова" и „серум истине", много пажње посветили мандрагори и скополамину...[1] ” Многи људи су веровали да корен мандрагоре вришти када се извлачи из земље. Ископати мандрагору и чути њене крике значило је сигурну смрт, па су древни травари саветовали људима да вежу пса за мандрагору и натерају животињу да га она подигне из земље, чиме су наводно убијали пса, али штедели себе. Ову тврдњу оповргао је и осудио у својим делима један од енглеских биолога и хербалиста Џон Жерар (John Gerard, 1545-1612), имајући у виду да је безбедно посадио и пресадио многе стабљике мандрагоре.[6] (...) Мало је која биљка, као мандрагора, толико обавијена тајнама и митовима, коришћена у магијским обредима и враџбинама (као цењена састојак чаробног напитака), као талисман, амајлија, јер је сматрана људском душом заробљеном у телу биљке.[1] или мотив у ликовним и писаним делима. Током историје мандрагора је била инспирација многим уметницима. Највише је оставила траг у писаној речи и сликама. Помиње је Гете у „Фаусту”, доминикански свештеници у „Маљу за вештице”, Макијавели у „Мандраголи”, Вилијам Шекспир у трагедији „Ромео и Јулија”, или слика чувени Дирер у својој гравури „Четири вештице” - извор >>> https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0

Translate

ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ | Вести са Алтернативних извора

Претражи овај блог

Манастир Св. Ђорђа

СВЕТА ПЕТКА

четвртак, 16. јул 2015.

"Златни откос Винке Радовановић"

Књижаре "ЗАВЕТИНА". Раде даноноћно. Најагилнија: Књижара "БОБОК"

Архива чланака

Корисни линкови

једина слика коју је сликар успео да прода за живота

Овај подрум у који вас позивам...

Бермет и арделија?

Укупно приказа странице

УПУТСТВО АУТОРИМА ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ