Мелница

Мелница
Манастир Св. Ђорђа

Воденица влашког војводе Паула Матејића

....Мелница је смештена у источном делу Србије у Браничевком округу, у општини Петровац на Млави. Кроз време место је мењало име: Мељаница, Мељница или Мењица. Претпоставља се да је име добила због млинова којих је некада на Мељничкој реци било око двадесет.

Традицију Мељчани чувају кроз обележавање празника: Бадње вече, Задушнице, Беле Покладе, Велики четвртак, Ускрс, Мали Ускрс и Ђурђевдан. Део традиције оживљава се кроз старе игре као што су: ходање на штулама, цимање штапа, обарање руку, вуча конопца, играње клиса и порке. Старе занатилије чувају део минулог времена кроз тајне заборављених заната,а то су: кречари, бакрачари, пинтери, бунарџије, колари, ковачи и ужари.

Један од истакнутих становника овог места био је влашки војвода Пауљ Матејић. Војвода је рођен у Мељници а по избијању Првог српског устанка се одмах прикључио устаницима. Водио је Мељане у биткама код Пореча, Ивановца 1805. године и Делиграда 1806.године. Због јунаштва доказаног у овим биткама Карађорђе га поставља за војводу 1807. године.

Споменик војводи подигнут је 26.септембра 2004. године поводом двеста година од Првог српског устанка.

Војвода Пауљ Матејић је имао у поседу велико имање, шуме и једну воденицу која данас чува дух времена славне прошлости. Постоји писмени документ, такозвана тапија (купопродајни уговор) између Марка Матејића који је војводин директни потомак. Млин је према речима мештана радио све до 1975-6 године...." видети више

Translate

Претражи овај блог

петак, 04. јун 2010.

Стратегија раскринкавања црне магије / Слободан Шкеровић

Сутон Преко Пека. Фотографија Ивана Шишмана. Крајем маја 2010. Село М..


Или о постмодернизму
(одломак)




Лажно представљање – у постмодернизму – јесте аутентично представљање, и оно што је заправо неморално, у постмодернизму је морално – ја кажем неморално зато што је манипулативно и лажно, али овде имамо замену теза (једну од мноштва) – да је неморално морално, јер је у питању произвољан систем вредности, односно систем произвољних вредности, који се не заснива на личности, као извору морала, већ на перцепцији, као неселективном атрибуту личности. И читав постмодернизам своди се на тумачење перцепције постмодернистичког дела као чисте манипулације. На тај начин и оно што не ваља, јер је испразно, празно од енергије, постаје високовредно, јер је довољно да га ми као такво видимо. Читав напор постмодерне је у томе – да се све обезвреди, и да се онда слободно ређа, који мајмун на ниже гране, који мајмун на више гране. Свакако, не треба бити посебно далековид па видети да иза тога стоји организована група постмодерниста, који извлаче одређену корист из своје манипулације....




Слободан Шкеровић
Видети више, цео текстhttps://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/classroom-news/strategijaraskrinkavanacrnemagijeslobodanskerovic