Мелница

Мелница
Манастир Св. Ђорђа

Воденица влашког војводе Паула Матејића

....Мелница је смештена у источном делу Србије у Браничевком округу, у општини Петровац на Млави. Кроз време место је мењало име: Мељаница, Мељница или Мењица. Претпоставља се да је име добила због млинова којих је некада на Мељничкој реци било око двадесет.

Традицију Мељчани чувају кроз обележавање празника: Бадње вече, Задушнице, Беле Покладе, Велики четвртак, Ускрс, Мали Ускрс и Ђурђевдан. Део традиције оживљава се кроз старе игре као што су: ходање на штулама, цимање штапа, обарање руку, вуча конопца, играње клиса и порке. Старе занатилије чувају део минулог времена кроз тајне заборављених заната,а то су: кречари, бакрачари, пинтери, бунарџије, колари, ковачи и ужари.

Један од истакнутих становника овог места био је влашки војвода Пауљ Матејић. Војвода је рођен у Мељници а по избијању Првог српског устанка се одмах прикључио устаницима. Водио је Мељане у биткама код Пореча, Ивановца 1805. године и Делиграда 1806.године. Због јунаштва доказаног у овим биткама Карађорђе га поставља за војводу 1807. године.

Споменик војводи подигнут је 26.септембра 2004. године поводом двеста година од Првог српског устанка.

Војвода Пауљ Матејић је имао у поседу велико имање, шуме и једну воденицу која данас чува дух времена славне прошлости. Постоји писмени документ, такозвана тапија (купопродајни уговор) између Марка Матејића који је војводин директни потомак. Млин је према речима мештана радио све до 1975-6 године...." видети више

Translate

Претражи овај блог

понедељак, 03. март 2014.

Lažni procenti zbunjuju birače



ISTRAŽIVANjA javnog mnjenja, koja su tokom kampanje preplavila
medije i društvene mreže, ne moraju da budu ni približna slika izbornih
rezultata.







Na to za „Novosti“ upozoravaju sami istraživači, koji
tvrde da se građani svakodnevno „napadaju“ lažnim, falsifikovanim,
„friziranim“, pa i potpuno izmišljenim telefonskim ili terenskim
anketama.

Tako se desilo da u javnost izlaze
fantomska „američka“ i „britanska“ istraživanja, pa i navodne analize
domaćih agencija, čije su rezultate njihovi vlasnici prvi put videli u
medijima.

Zbog toga su rezultati sondaža potpuno
različiti i dijametralno suprotni, a pojedine stranke „variraju“ u
rasponu od više od deset procenata.

Svetlana Logar,
direktor istraživanja u agenciji „Ipsos - Stratedžik marketing“,
poručuje biračima da potpuno zanemare sva istraživanja koja su do sada
objavljena:

- Navodni rezultati se „lansiraju“
potpuno neodgovorno i bez stručne interpretacije. Jer, ne može se prosto
izvući brojka o rejtignu stranaka iz istraživanja koje ima više od
stotinu pitanja. Zato su važna objašnjenja.

Logarova upozorava i da su vrlo često objavljivana i „njihova istraživanja“, koja su u stvari bila potpuno izmišljena:

-
To govori o velikom haosu koji vlada u ovoj oblasti. Zbog svih
negativnih posledica, mi uvek sugerišemo strankama da ne idu u javnost s
rezultatima koje im dajemo, jer tako samo stvaraju konfuziju. Ti nalazi
bi trebalo da se obelodane isključivo uz našu interpretaciju.

Kako
ističu naši sagovornici, u Srbiji ne postoji ni zakon koji bi
propisivao koja su istraživanja relevantna za objavljivanje, pa mediji
mogu neprekidno da „serviraju pogače“ sa svojim rezultatima.

Đorđe Vuković, iz CeSID-a, objašnjava za „Novosti“ da cilj istraživanja nije da „pogode“ rezultat:

-
Nismo mi ni baba Vanga, niti imamo kristalnu kuglu. Isključivi cilj
istraživanja koje radimo strankama jeste da im pomognemo da maksimalno
iskoriste svoje izborne potencijale.

On smatra da partije „guraju“ u medije naručena istraživanja jer misle da će tako uticati na birače:

-
Ipak, uveren sam da je uticaj tih rezultata praktično minoran. Ko može
da veruje navodnim američkim istraživanjima. Nameće se pitanje i na kom
jeziku su Amerikanci anketirali srpskog seljaka.

NAJMANjE 600 ISPITANIKA

VUKOVIĆ nam objašnjava šta bi svako istraživanje moralo da ima da bi bilo relevantno:

-
Mora da se objavi period kada je rađeno, na kom uzorku, da li je
telefonski ili na terenu i koja su pitanja postavljena. Manja
istraživanja se rade na uzorku od 600 do 800 ispitanika, a najozbiljnija
do 1.500. Što veći uzorak, to su relevantniji rezultati. Građanima se
postavlja i više od 100 pitanja da bi se dobio kvalitetan „presek“.





Lažni procenti zbunjuju birače | Politika | Novosti.rs