Мелница

Мелница
Манастир Св. Ђорђа

Воденица влашког војводе Паула Матејића

....Мелница је смештена у источном делу Србије у Браничевком округу, у општини Петровац на Млави. Кроз време место је мењало име: Мељаница, Мељница или Мењица. Претпоставља се да је име добила због млинова којих је некада на Мељничкој реци било око двадесет.

Традицију Мељчани чувају кроз обележавање празника: Бадње вече, Задушнице, Беле Покладе, Велики четвртак, Ускрс, Мали Ускрс и Ђурђевдан. Део традиције оживљава се кроз старе игре као што су: ходање на штулама, цимање штапа, обарање руку, вуча конопца, играње клиса и порке. Старе занатилије чувају део минулог времена кроз тајне заборављених заната,а то су: кречари, бакрачари, пинтери, бунарџије, колари, ковачи и ужари.

Један од истакнутих становника овог места био је влашки војвода Пауљ Матејић. Војвода је рођен у Мељници а по избијању Првог српског устанка се одмах прикључио устаницима. Водио је Мељане у биткама код Пореча, Ивановца 1805. године и Делиграда 1806.године. Због јунаштва доказаног у овим биткама Карађорђе га поставља за војводу 1807. године.

Споменик војводи подигнут је 26.септембра 2004. године поводом двеста година од Првог српског устанка.

Војвода Пауљ Матејић је имао у поседу велико имање, шуме и једну воденицу која данас чува дух времена славне прошлости. Постоји писмени документ, такозвана тапија (купопродајни уговор) између Марка Матејића који је војводин директни потомак. Млин је према речима мештана радио све до 1975-6 године...." видети више

Translate

Претражи овај блог

субота, 20. децембар 2014.

ВИДЕО САМ КАКО ВОДА ЉУБИ ВОДУ / Властимир Станисављевић Шаркаменац




ВИДЕО САМ КАКО ВОДА ЉУБИ ВОДУ
 (Радомир Стојановић: Небеска трпеза (песме) – Панорама, 2013.)

Одавно се зна: Човек може да увелича истину, али, на срећу, истина не може човека, јер са трона своје недодирљивости и узвишености, она није склона да верује у туђе богове и да подлеже туђим  утицајима. Међутим, можда би у случају песника Радомира Стојановића, и само за ову прилику, једнократно, та тврда етичка категорија могла да има и своју јединствену изнимност,

понедељак, 15. децембар 2014.

Четири песме / Драган Борисављевић


ВИНСКЕ ВИНЕ


Аврамове винске поуке

Кад те спопадну велике и вреле муке
            Или невоље разне и од сваке руке
Сиђи синко ти онда доле до подрума
            Е да не би иначе сишао са ума

Говорио је тако Аврам мој прадеда
            Који је био човек од свакога реда
Он ти брате за сто никада није сео
            Пре него што је вина бар чашу принео

Уз вино прође он све буне и ратове
            Љубио је лепојке јахао хатове
Видео све и лепоте и јаде света
            А умре тек кадa му беше сто девета


Повест o имену вина

Кривице разне
Наши преци
Словени стари
Вине су звали
А оно
Чиме су их
Пред богом прали
Вином су називали
И вазда добре
И чисте душе
Имали
Ту воду
Чаробну
Из зрна
Што се црне
Ил злате
На дар дадоше
И другом народу
Па после
И вин
И вајн
И вен
Речи њихове
Како и Енглез
И Немац
И Француз
Вино зове
Сведоче
Кроз векове
Да је
Све то
Смислио
Неки Словен
Којем је
Пошло од руке
Да тајну
Пића чаробнога
Измоли
Од Великога
Винскога Бога
Правећи му од лозе
Бесмртне
Славолуке



Шта је у вину

Ин вино ест веритас
У вину је истина
Тврдило се у доба Рима
А да су питали нас
Знали би да чак и у лажи
Добро вино језик оснажи
Па река речи донесе спас



Винска посланица Деспоту Стефану

Црним се вином
Црнимо
У црне дане
За црња сутра
Мој Деспоте
А на дну пехара
Видимо све више
И све више
Само суморна јутра
Јер страхоте
Које се пред нама збише
И које кроз сузе
Видеше
Очи наше
Чернилом исписане
Руком дрхтавом
Не само у књигама
Него и у грудима
Болним
Дубоко нам осташе
И сами виногради
Што их још претече
У ова времена
Која нас све страше
Ено плачу низ Дунаво
А ово су сузе њихове
Којим грла топимо
Промукла од лелека
За царством
Згаслим већ давно
Што нас у мраку
Великом и тмастом
Остави довека


Слике са путовања, јужна Србија, Плоче (на путу према Куршумлији, новембар 2014
= извор: из рукописа аутора. Борисављевић (1938-)  е у пропратном писму написа.
"Срдачан поздрав из старога града Прокупља!

Где, на жалост, одавно нема оног доброг црног вина

што су звали "прокупац". И што се одзивао уз све: рибу,

јагњетину, пресетину, суво месо, сарме и јаније...

Ех!

Остају нам само речи.

У прилогу ти шаљем неколико. Или објави или баци.

Буди ми весео и здрав!"