ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ | Вести са Алтернативних извора
четвртак, 31. децембар 2020.
недеља, 27. децембар 2020.
уторак, 22. децембар 2020.
недеља, 20. децембар 2020.
четвртак, 17. децембар 2020.
Alber Kami - KUGA
17,5 хиљ. пратилаца
Кuga (francuski: La Peste) je roman Albera Кamija objavljen 1947. godine, koji govori o izmišljenoj epidemiji kuge koja je zahvatila alžirski grad Oran. Od početka epidemije i invazije pacova pa do njenog povlačenja, opisane su sudbine ljudi koji pokušavaju da se nose sa sveprisutnom bolešću i teskobom u zatvorenom gradu. Delo se često tumači i kao alegorijski prikaz otpora nacističkoj okupaciji.
Roman Kuga stvaran je sedam godina: početna verzija bila je gotova 1943., a nakon mnogih prepravljanja objavljen je 4 godine kasnije. Za potrebe pisanja ovog romana, Kami je proučavao medicinske priručnike i razna književna dela u kojima je ova bolest opisana.
Glavnu temu romana čine filozofska pitanja o apsurdnosti života, smrti, patnji, ljubavi i solidarnosti.
Izdanje: Prosveta, 1966
недеља, 13. септембар 2020.
петак, 28. август 2020.
петак, 24. јул 2020.
субота, 18. јул 2020.
понедељак, 10. фебруар 2020.
Ciara или САБИНА бесни над Европом
У Њемачкој под именом "Сабина", а у Британији названа "Кјара", олуја се креће од запада према истоку континента пошто је ударила о британска острва, захватила Француску и шири се источно до Пољске.
У Шведској је један мушкарац погинуо, а за другим се трага када им се јуче преврнуо чамац на језеру Свенљунга због снажних вјетрова, објавила је данас полиција.
Метеоролошке службе упозориле су на висок ново мора на обалама Данске, Норвешке, Шведске и Финске.
Најгоре у Великој Британији
У Великој Британији, коју је ова зимска олуја највише погодила, ваздушни, жељезнички и поморски саобраћај је угрожен и поремећен због јаке кише и удара вјетра већих од 130 км на час.
Скоро 100 хиљада домаћинстава остало је без електричне енергије, а ријеке и потоци су се излили.
Десетине летова је отказано или касни, а Бритиш Ервејз је путницима савјетовао да одгоде лет. Забиљежени су и бројни падови стабала на пут, приликом чега су повријеђене четири особе.
У Шкотској је бујица однијела већи дио зида локалног хотела и изазвала огромну штету. (.....) видети више >>>
---- Дуж путева Борас - Свенљуга доста ишчупаних стабала бреза, борова, а понефде сломљени и врхови храстова...
Немачка парализована.
Проблеми и у Француској, Пољској, Белгији, Швајцарској
Олуја је на северну Француске оставила без струје 130.000 домаћинстава, отказани су регионални возови, а наранџасто упозорење је издато у 32 департмана.
У Пољској је без струје више од 55.000 домова, а због јаких удара ветра ватрогасци су интервенисали чак 1.100 пута, углавном на уклањању срушених стабала.
И у Белгији је олуја изазвала штете широм земље - срушена су стабла и грање, блокирани путеви у неколико покрајина, падали су црјепови.
Вјетрови су ударали снагом од 115 километара на сат у граду Миделкерку...
недеља, 9. фебруар 2020.
среда, 29. јануар 2020.
ОДАБРАНИ ЦИТАТ - уз једну Наметачку награду чувеног Агитпропа
Уз једну Наметачку награду чувеног Агитпропа:
...Ne znam s kojim pravom Ilić i „ilići uveoci“ misle da zahtjevaju aproprijaciju pojmova jugoslovenstva i antifašizma, ali im to svakako neće uspjeti. Da parafraziram mladalački tekst prvog jugoslovenskog nobelovca: Svi mi koji smo jugoslovensku misao pronijeli neokaljanu kroz bratoubilačke bojeve i nismo je zatajili pred krivokletničkim sudovima, znat ćemo je obraniti i od besavjesnih književničkih aktivista i prgavih, samozvanih politikanata
Oni koji su se rugali Peteru Handkeu, koji je branio Jugoslaviju u jedinom trenutku u kojem ju je imalo smisla braniti, sada bi da budu Jugosloveni, sada kad to ne povlači bilo kakav rizik i ne nosi ikakvu subverziju. NJihovo tobožnje jugoslovenstvo lišeno svake političke dimenzije je običan kič. NJihova Jugoslavija je fondacijski projekat birokratske provenijencije.
Više je jugoslavenstva u razočarenju onih koji su se za nju borili prije trideset godina, a u međuvremenu su pljunuli na svaku Jugoslaviju, negoli u pragmatičnim mantrama današnjih „regionalaca“.
Gdje ima više književnosti, pokazaće čitaoci...
извор:Lični stavoviKič jugoslovenstvo i Ninova nagrada
Grupa
od osamnaest pisaca i spisateljica objavila je devetnaestog januara
otvoreno pismo u kojem se saopštava stav kako je žiri za dodjelu Ninove
nagrade kritike za najbolji roman godine nekompetentan i kako iz tog
razloga u predstojećim godinama ne žele više da učestvuju u cijeloj toj
estradno-medijskoj gunguli koja sa književnošću više nema prevelike
veze. |Piše: Muharem Bazdulj
субота, 11. јануар 2020.
Споразум комуниста и усташа у Сремској Митровици 1935. године. И друга документа
СПОРАЗУМ
1) Вођство хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство комунистичке странке с друге стране свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља, сваке југословенске владе и српског народа као носиоца српске хегемоније (надмоћност) и подржаваоца сваког режима који спутава, смета и тупи наде:
а) код хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма,
б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху.
2) Вођство југословенске комунистичке странке свијесне своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српству и православљу, јер је познато да су то два фактора која су омела продирању Османлија на Запад и комунизма и Аустрије на Исток. Споразумни су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострава.
(......)
ЦИЉ
Југословенска комуннстичка странка којој је Закон о заштити државе од 1922. год., онемогућена акција слободног кретања и рада са једне, и вођство хрватског ослободилачког покрета с друге стране, примају на себе заједнички и споразумо ДУЖНОСТ заједничке борбе и међусобног помагања у сваком случају потребе до постигнутог циља: распадања југословенске државе и уништавање свега што је српско и православно.
Сремска Митровица, јуни-липањ 1935. године
За комунистнчку странку: Моша Пијаде, с.р.
За усташки ослобод. хрв. покрет: Др. Миле Будак, с.р. адвокат
Оригинал се налази: Војно историјски институт ЈНА, архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638
(....)
среда, 1. јануар 2020.
Пријавите се на:
Постови (Atom)