 |
| Дедин виноград.Мишљеновац, 2011. (И.Л.) |
(одломци)
Док је одмицао, он се поново, по ко зна који пут, затекао пред вратима Радивојеве собе: преко пода је навирао поток тамноцрвене, згрушане крви.
То се догодило недељу дана после прославе лажног два- десет и првог рођендана. Тада су обојица сазнала да се Ненад Бу- цало не зове ни Ненад ни Буцало; да се у ствари не зна како му је име. Открило се да Матија Буцало, сарач са Лекиног брда, и Матијина жена Ковиљка, чистачица у Дому здравља, нису његови родитељи. И – да он и Радивоје нису браћа.
Драги брате,
молим те да у петак, тачно у 15 h дођеш у моју собу,
имам нешто важно да ти саопштим.
Ни Радивојево писмо није допринело да се извуче из па- нике. Изашао је у кухињу и Матију и Ковиљку затекао за столом. Седели су над тањирима и кусали чорбу од поврћа.
На питање где је Радивоје, одговорили су да је са девој- ком на планинарењу по Тари.
У купатилу није нашао свој бријач. Посумњао је да га је Радивоје понео на пут без питања. Заурлао је од беса: од када зна за себе, увек му је кришом узимао играчке, књиге, чарапе, колаче, налив-пера. Одувек је смишљао ситне пакости. Готово није било обеда а да му из јела није крао месо: уместо комадића јунетине или пилећег батака, у тањир би му убацио оглодану кост.
Жврљао му је свеске с домаћим задацима
