Песник Свркота |
Меркур, Венера, Марс голим оком
У срж костију дирају и немам мира
Кад се сабира сећање на тужне дане
Кад смо једва чекали да сване
И да видимо које ћемо да видамо ране
Бојим се још, једино се кажу луде не боје,
Иако је прошло неко време, хтели су да
Нас подаре јадом и чемером и падом
У дубоку јаму, у бездан, у мрак
Кад је отаџбина била свита, а човек мета
Која смета онима иза дебелог Волстрита
Болест била, остала и нова стигла
Преплавила ординације и хоспитале и децу
И одрасле и старе и најстарије и узима
Данак у минутима и данима у билионима
Милијарди секунда које су прошле,
У годинама које ће доћи и проћи са широм
Затвореном дрогом и другом страном робом
На небу, ноћном и млаком и прохладном
Венера, Марс и Меркур голим оком
Виде се и сјаје и неће ваљда поново
Донети нове вапаје у нашу ионако оронулу кућу
(Публиковано по препоруци ЗОКСА)