Мелница

Мелница
Манастир Св. Ђорђа

Воденица влашког војводе Паула Матејића

....Мелница је смештена у источном делу Србије у Браничевком округу, у општини Петровац на Млави. Кроз време место је мењало име: Мељаница, Мељница или Мењица. Претпоставља се да је име добила због млинова којих је некада на Мељничкој реци било око двадесет.

Традицију Мељчани чувају кроз обележавање празника: Бадње вече, Задушнице, Беле Покладе, Велики четвртак, Ускрс, Мали Ускрс и Ђурђевдан. Део традиције оживљава се кроз старе игре као што су: ходање на штулама, цимање штапа, обарање руку, вуча конопца, играње клиса и порке. Старе занатилије чувају део минулог времена кроз тајне заборављених заната,а то су: кречари, бакрачари, пинтери, бунарџије, колари, ковачи и ужари.

Један од истакнутих становника овог места био је влашки војвода Пауљ Матејић. Војвода је рођен у Мељници а по избијању Првог српског устанка се одмах прикључио устаницима. Водио је Мељане у биткама код Пореча, Ивановца 1805. године и Делиграда 1806.године. Због јунаштва доказаног у овим биткама Карађорђе га поставља за војводу 1807. године.

Споменик војводи подигнут је 26.септембра 2004. године поводом двеста година од Првог српског устанка.

Војвода Пауљ Матејић је имао у поседу велико имање, шуме и једну воденицу која данас чува дух времена славне прошлости. Постоји писмени документ, такозвана тапија (купопродајни уговор) између Марка Матејића који је војводин директни потомак. Млин је према речима мештана радио све до 1975-6 године...." видети више

Translate

Претражи овај блог

среда, 27. мај 2015.

Духовна поезија - 17. век: Песник из Трговишта и Кипријан Старији (Рачанин)

Песник из Трговишта

(XVII век)


ДОБРО РЕЧЕ НЕКАД ПЛАТОНСКА НАУКА

Означити што хоће (рећи) име ово Јелена,
у души мојој узисках и би обретена:
која у Грка елеос каже се милост.
Добро рече некад Платонска хитрост (наука),
давање имена не може по вољи бити,
по природи ствари сказање носити.
Види како се сагласно спаја:
Јелена са елеос, њој бива,
милост сада тракијским свим црквама толика,
успомена њена бесмртна због њих и велика.
Пентикостар, педесет, число (број) савршено,
алегорично речено и преукрашено,
јер благословом превишњим тим печата се,
њом благообразном и уготова се.



  
Темељ Бата Микетове куће, село Ивање, Радан, 2015. 


Кипријан Старији (Рачанин)

(друга пол. XVII в. - почетак XVIII в.)


У СТАРОСТИ ДУБОКОЈ

Гледам те, гробе,
ужасавам се твога виђења,
и срдачно сузу која капље проливам,
дуг општедателни у ум примам.
Како да пређем крај, јао, такови!
Еј, еј, о авај, о авај,
ух, их, смрти,
ко може избежати те!

Перо се поквари,
ум изнеможе,
лист опада,
старост достиже.


          = извор: Радомир Батуран: Од Растка до Растка: Антологија српског метафизичког песништва (Дерета - Neapublishing, Београд - Торонто, 2006, стр. 99, 101)