петак, 25. децембар 2015.

ТРМКА / Злата Коцић


ТРМКА
1.
Рој одбегао. Из похабаног речника ветрови одуваше и
скромну избу пчелињу, реч густу: трмка. Више не боде очи
својом захтевном облином, купастим врхом више не заводи
чежњиве погледе у небо, куда житељке њене попут анђела
одводе на починак збуњене пчеларе земне. Куда и сама
зачудно лако узвину свој помало незграпни звонасти стас
и сен своју, антерију сохе лепеновирске. И деда Милољуб,
као и трмка сав лепљив од меда непропадљивог,
одлете за њом.
2.
Из недогледа у недоглед за ројевима давно одбеглим,
обоје душу зузукаву зацељују. Он, још спретним прстима,
податне зраке укруг савија као пруће врбово

среда, 23. децембар 2015.

ЗАЈЕЧАРСКА ПРУГА НА МЕСЕЧИНИ / Братислав Р. Милановић

ЗАЈЕЧАРСКА ПРУГА НА МЕСЕЧИНИ

Богови су одлучили: ова се пруга
више не исплати, и дали је
рђи, глогу, чичку и дивизми...
Ноћу, само ноћу, клизе њоме
у духовима возова