Насилницима
Хапсите,
прогон'те, на слободу лајте,
То је
дужност свију побеснелих паса;
Мучите и
кињ'те, харајте, ал' знајте
Да одмазда
може пасти сваког часа.
Вама срам
доноси и ваш образ прља
Блато којим
светлост покрили сте хтели,
А она и даље
блистаће без мрља
И идеал бити
свих грађана смели'.
У тамници
мрачној гордог Акропола
Рођена је
слава мудрога Сократа,
Где
власничка "правда", надута и хола,
Бацила га
беше срамно, из ината.
На страшној
Голготи, крај распетог Христа,
У циркусу
римском, измеђ' дивљих звери
Пуштених на
народ, чија мис'о чиста
Беше повод
сраму да се гадно цери.
У тамници и
на дивљачкој ломачи
Где Јован
Хус задње бројио је часе,
На коцу где
хајдук, од челика јачи,
Исмеваше
предлог да се срамом спасе,
Рађала се
прва светлост бољих дана
И први
зачетак обновљених нада
Да ће, после
крви и грозних мегдана,
Доћи доба
Правде, Љубави и Рада.
А дворови
ваши, у злату и свили,
Пурпурни
салони, гозбе, венци, слава,
Свечане
носиљке, аутомобили
И храмови
"свети" и "срећна" држава,
Тријумфални
луци, задужбине ваше,
И називи
вечно надмени и глупи,
Светитељи,
који због злата се клаше,
Коцкарнице
срамне и судови скупи;
Све то што
је вама лепо, свето, часно,
Над срамом и
гадом шарени је вео,
Истина се
тамо не спомиње гласно,
Нит' се чује
говор искрен или смео,
Већ се само
клања, савија и гмиже,
Кукавички
дршће и подлачки ласка;
Лаж за лажју
пада, срам срамоту стиже
А све подло
скрива хипокритска маска.
Слушајте
ниткови, "велики и славни",
Слушајте,
убице по милости Бога,
Глас повести
строге из времена давни'
И вапај из
груди народа овога,
Слушајте!...
Ал' вама ти гласи не годе,
Од зурла се
ваших и не чују они.
Свеједно! Већ звоно Истине, Слободе
[1]
Republika, VII/79, 04. 10. 1923., 1-2.; "Protiv tiranije"..., 80-82.
= извор: Светислав Стефановић
БУНТОВНЕ ПЕСМЕ
Приредио
Предраг Пузић
АРТАС, Нови Сад, 2005.
