TU ČAK NI POEZIJA NE POMAŽE / Radivoj Šajtinac
Samo pogledom
Kotlinom, smrzlom pokoricom
Mrazom žvaćućim u prokopima
I rupama,
Između železno otvrdlih plastova
Davno vitog pruća
dole ,dole
odakle ko slepe oči
mutna okna
uvis zjape
dve ledene bare
smrtne cipele čapljinog mužjaka
poznojesenjeg smrtnog svata
ptica što umire od studi i kajanja
i šta si video -to
i šta tišti sada- to isto
slika li se ,zbori li se
ne samo bar neki pomak
da se desi
i To je To
(Iz jednog dužeg rukopisa)
Јабланови, Мишљеновац, Звижд, 2011, фотодокумент. ЗАВЕТИНА |
_______________________________ МИСАО / Слободан Бранковић
Шта сам писао
Мало прецртао
Шта сам рекао
Колико прећутао
Мноштво тема теорија искустава наслова
Чепркај по никад хаотичнијој свакодневици
Чупај из ничега
Шта све не стане у речи
Захвата се од стварности и с оне стране
Тек шта дође из главе
Што нигде нема
Наук смешно заклетог на истину беше
Субјективни одраз објективне стварности
Мало се кад подударе оцене
Рецензената уредника критичара читалаца
Где сам ту ја са становишта сопственог мерила
Тако набасам на Рембоа:
Ја, то је други
Ах, стани ти што вучеш оловку
У моје име
Писање је тешко одредиво стање
Шта се дешава у делићу трена
Шта отпадне и шта се ваља и шта прође
Хартија танка трпи све
Нема цртежа као што је мој рукопис
Распети знаци кукице висе о слова
Стрелице за испреплетане редове
Среди се то у духу владајућег правописа
Али то више није то
Шта остане од онога што кликне
И никад више
Великани писане речи
Од најстаријих записа
Не по броју страница
Тек мисао и по који редак
То што људи изговарају
У својим малим животима
А да и не знају чије је