Мелница

Мелница
Манастир Св. Ђорђа

Воденица влашког војводе Паула Матејића

....Мелница је смештена у источном делу Србије у Браничевком округу, у општини Петровац на Млави. Кроз време место је мењало име: Мељаница, Мељница или Мењица. Претпоставља се да је име добила због млинова којих је некада на Мељничкој реци било око двадесет.

Традицију Мељчани чувају кроз обележавање празника: Бадње вече, Задушнице, Беле Покладе, Велики четвртак, Ускрс, Мали Ускрс и Ђурђевдан. Део традиције оживљава се кроз старе игре као што су: ходање на штулама, цимање штапа, обарање руку, вуча конопца, играње клиса и порке. Старе занатилије чувају део минулог времена кроз тајне заборављених заната,а то су: кречари, бакрачари, пинтери, бунарџије, колари, ковачи и ужари.

Један од истакнутих становника овог места био је влашки војвода Пауљ Матејић. Војвода је рођен у Мељници а по избијању Првог српског устанка се одмах прикључио устаницима. Водио је Мељане у биткама код Пореча, Ивановца 1805. године и Делиграда 1806.године. Због јунаштва доказаног у овим биткама Карађорђе га поставља за војводу 1807. године.

Споменик војводи подигнут је 26.септембра 2004. године поводом двеста година од Првог српског устанка.

Војвода Пауљ Матејић је имао у поседу велико имање, шуме и једну воденицу која данас чува дух времена славне прошлости. Постоји писмени документ, такозвана тапија (купопродајни уговор) између Марка Матејића који је војводин директни потомак. Млин је према речима мештана радио све до 1975-6 године...." видети више

Translate

Претражи овај блог

уторак, 03. август 2010.

Požarevljani u Španiji / folklor

GANIP PREDSTAVLJAO SRBIJU U ŠPANIJI

Aleksandar Lukić, direktor požarevačkog CZKPO
Gradski ansambl narodnih pesama i igara (GANIP) grada Požarevca pri ustanovi Centar za kulturu je od 4. do 20. jula bio gost na dva prestižna festivala u Kraljevini Španiji.
Direktor Centra za kulturu, Aleksandar Lukić, koji je sa ansamblom bio na turneji kaže da je požarevački ansambl na folklornim manifestacijama u Španiji predstavljao Srbiju.
- Mi smo imali privilegiju da se jedini od srpskih ansambala nađemo na ovim prestižnim festivalima. Bili smo gosti grada Kadiza, na samom Gibraltaru i grada Burgasa koji se nalazi između Madrida i Bilbaoa. Festivali su imali moto “Svet igra za nas – mi smo svet”, a na njima su učestvovali mnogobrojni folklorni ansambli iz čitavog sveta, primera radi Meksiko, Čile, Brazil, Indija, Peru, Dagestan…, kao i brojne grupe iz same Španije koje su prezentovale svoje tradicionalne igre, poput flamenka.
Imali smo priliku da na lep i dostojan način reprezentujemo Srbiju. Naši nastupi u oba grada bili su izuzetno zapaženi, a naši mladi folklorci predstavili su nas na najbolji mogući način, igrajući tako da ih je publika svaki put vraćala na bis. Naš folklor ima veoma zanimljive igre za publiku koja se našla na ovim festivalima. Primera radi, u Kadizu smo nastupili u Nacionalnom teatru, to je jedno velelepno zdanje, a u Burgasu na otvorenom prostoru, na divnoj bini ogromnih dimenzija. Lično smatram da su Španci odlično organizovali ove festivale i nikada nisam bio na bolje organizovanoj manifestaciji. Počastvovani smo od strane prijatelja iz Španije i molbama da naš boravak u ovoj zemlji produžimo, ali nismo bili u situaciji da ostanemo zbog obaveza naših igrača u Srbiji. U oba grada, Kadizu i Burgasu, bili smo primljeni na najvišem nivou, kod gradonačelnika. Naši predstavnici, obučeni u narodne nošnje i ja uručili smo prikladne poklone gradonačelnicima, u ime gradonačelnika Požarevca, Miodraga Milosavljevića, kao i u ime Centra za kulturu, a uzvraćeno nam je takođe poklonima koje smo doneli u naš grad, ističe Lukić, i dodaje:
- Španska kultura je jedna velika evropska kultura, a naš kontakt sa onima koje reprezentuju je od velikog značaja jer smo mogli da steknemo nova saznanja i iskustva koja bi se mogla primeniti i kod nas. Na ovom putu posetili smo i značajne kulturno-istorijske spomenike. Ono što nam se jako dopalo je to da su Španci uspeli da na jednom mestu prikažu različite kulture, kao i da sebe predstave kao narod koji ima razumevanja za različitosti.
Ovaj boravak se, pored predstavljanja bogatog narodnog srpskog stvaralaštva, isplatio i u komercijalnom smislu, jer smo bili plaćeni za učešće na festivalima. Satisfakcija je i to što smo u Španiju pozvani tako što su organizatori pogledali CD sa našim nastupima koji smo poslali posredstvom Međunarodne organizacije CIOF, a druge zemlje su uglavnom predstavljale profesionalne igračke trupe.
Branislav Tošić-Mikan, rukovodilac GANIP-a, koreograf, je fantastično pripremio ansambl i osmislio nastupe koji su morali biti u skladu sa preciznim propozicijama festivala. Igrači su nastupali na nivou profesionalaca, a potvrda tome koliku su pažnju izazvali je i to što se dešavalo da ih i pet puta vrate na bis. ....
L.L.

Izvor: "Reč naroda", videti više: file:///C:/Documents%20and%20Settings/Sole%20Sokolovic/My%20Documents/GANIP%20PREDSTAVLJAO%20SRBIJU%20U%20ŠPANIJI%20%20Reč%20naroda.htm

Fotografije sa ove turneje mogu se pregledati na sledećoj internet adresi:
http://picasaweb.google.com/110775457852466964212/GANIPPredstavljaoSrbijuUSpanijiRecNaroda#

петак, 04. јун 2010.

Стратегија раскринкавања црне магије / Слободан Шкеровић

Сутон Преко Пека. Фотографија Ивана Шишмана. Крајем маја 2010. Село М..


Или о постмодернизму
(одломак)




Лажно представљање – у постмодернизму – јесте аутентично представљање, и оно што је заправо неморално, у постмодернизму је морално – ја кажем неморално зато што је манипулативно и лажно, али овде имамо замену теза (једну од мноштва) – да је неморално морално, јер је у питању произвољан систем вредности, односно систем произвољних вредности, који се не заснива на личности, као извору морала, већ на перцепцији, као неселективном атрибуту личности. И читав постмодернизам своди се на тумачење перцепције постмодернистичког дела као чисте манипулације. На тај начин и оно што не ваља, јер је испразно, празно од енергије, постаје високовредно, јер је довољно да га ми као такво видимо. Читав напор постмодерне је у томе – да се све обезвреди, и да се онда слободно ређа, који мајмун на ниже гране, који мајмун на више гране. Свакако, не треба бити посебно далековид па видети да иза тога стоји организована група постмодерниста, који извлаче одређену корист из своје манипулације....




Слободан Шкеровић
Видети више, цео текстhttps://sites.google.com/site/usmeruvrtloga/classroom-news/strategijaraskrinkavanacrnemagijeslobodanskerovic