Мелница

Мелница
Манастир Св. Ђорђа

Воденица влашког војводе Паула Матејића

....Мелница је смештена у источном делу Србије у Браничевком округу, у општини Петровац на Млави. Кроз време место је мењало име: Мељаница, Мељница или Мењица. Претпоставља се да је име добила због млинова којих је некада на Мељничкој реци било око двадесет.

Традицију Мељчани чувају кроз обележавање празника: Бадње вече, Задушнице, Беле Покладе, Велики четвртак, Ускрс, Мали Ускрс и Ђурђевдан. Део традиције оживљава се кроз старе игре као што су: ходање на штулама, цимање штапа, обарање руку, вуча конопца, играње клиса и порке. Старе занатилије чувају део минулог времена кроз тајне заборављених заната,а то су: кречари, бакрачари, пинтери, бунарџије, колари, ковачи и ужари.

Један од истакнутих становника овог места био је влашки војвода Пауљ Матејић. Војвода је рођен у Мељници а по избијању Првог српског устанка се одмах прикључио устаницима. Водио је Мељане у биткама код Пореча, Ивановца 1805. године и Делиграда 1806.године. Због јунаштва доказаног у овим биткама Карађорђе га поставља за војводу 1807. године.

Споменик војводи подигнут је 26.септембра 2004. године поводом двеста година од Првог српског устанка.

Војвода Пауљ Матејић је имао у поседу велико имање, шуме и једну воденицу која данас чува дух времена славне прошлости. Постоји писмени документ, такозвана тапија (купопродајни уговор) између Марка Матејића који је војводин директни потомак. Млин је према речима мештана радио све до 1975-6 године...." видети више

Translate

Претражи овај блог

недеља, 30. август 2015.

Село Гостуша чека да умре?

(изабран текст, видети извор

.......Selo Gostuša je poznato i kao Kameno selo jer su svi objekti gotovo kompletno izrađeni od kamena i od materijala koji se mogu naći u okolini sela. Od kamena su i ograde i kompletni krovovi, ali i dimnjaci, podrumske prostorije, što mesto čini jedinstvenim pa je neophodna njegova zaštita. 

"Radi se uveliko na pripremi predloga za proglašenje celog sela, zajedno sa pojatama, odnosno da se taj jedinstven i prirodni i kulturno-istorijski ambijent zaštiti u smislu održavanja autentičnog stanja, odnosno jedinstvene arhitekture koja tamo postoji", rekla je ona.
Foto: Gostuša / Facebook
Foto: Gostuša / Facebook
Vasić Petrović ističe da je to selo još pre četiri godine prepoznato kao veliki potencijal iz više razloga. 

"Prvo, to je deo Parka prirode Stara planina, blizu je Pirot, a i lokalna samouprava je ulagala u infrastrukturu, odnosno put do toga mesta, blizu je Zavojsko jezero, tako da da reč o velikom turističkom potencijalu", navela je ona. 

Direktorka Zavoda kaže da je Svetska banka finansirala obnovu nekih objekata, dok je Turistička organizacija Pirota uključena u korišćenje kapaciteta za seoski turizam, tako da postoji interes da se se taj ambijent očuva. 

"Trenutno se radi snimanje objekata. Prošle godine smo snimili 20 objekata, a ove godine još 40. Izrađen je projekata očuvanja crkve koja je od velikog značaja. Kada budemo završili rad na terenu, poslaćemo predlog republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, a onda će se o tome izjašnjavati i poslanici Narodne skupštine", navela je Petrovićeva.
Foto: Gostuša / Facebook
Foto: Gostuša / Facebook
Prema njenim rečima, kada selo bude proglašeno za ambijentalnu celinu, ono će imati veće mogućnosti za razvoj i ulaganje, a Zavod će moći da pravi nove projekte, da se sredi škola koja je veliki potencijal i da se ljudima koji su već krenuli u oživljavanje sela pomogne. 

U prošloj i ovoj godini Ministarstvo kulture je za projekat proglašenja Gostuše kao ambijentalne celine izdvojilo je oko 2,3 miliona dinara. 

Selo ima sedamdesetak stanovnika, uglavnom  staračkih, a sve ga češće posećuju turisti, jer ima i nekoliko etno-kuća i kategorisanih turističkih domaćinstava. 

Takođe, sve je veći i broj povratnika, uglavnom penzionera koji obnavljaju objekte, ali zbog složenosti gradnje umesto kamenih krovova stavljaju crep, što neće biti moguće kada se ovo selo proglasi za ambijentalnu celinu i kulturno dobro. 
      ***
     (одломак из Википедије)  Гостуша је насеље у Србији у општини Пирот у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 139 становника (према попису из1991. било је 269 становника).
Гостуша је село на Старој Планини, тридесетак километара удаљено од Пирота. Налази се на обалама Завојског језера, на некадашњем римском путу. Одликује га архаична архитектура[1] због које га зову и „Камено село“,[2] као и очуваност старих обичаја и културе. До изградње Белског моста, којим је премошћено језеро, овај крај је био тешко доступан. О Гостуши, као аутентичном селу које најверније осликава живот старопланиског становништва у прошлом веку, снимљени су многобројни филмови и написани текстови који су ушли у анале етнографије.

 Слика више ипак каже од свега!
Речит доказ. Преузето са фејсбук странице Гостуша 

 

Село Гостуша на Старој планини, које изумире (2.део)

Село Гостуша на Старој планини, које изумире (1. део)

четвртак, 13. август 2015.

Резултати овогодишњег конкурса "Шумадијских метафора"

Познати резултати „Шумадијских метафора“

Најпознатија младеновачка манифестација прозе, поезије и есејистике добила је лауреате и за 2015. годину. У конкуренцији великог броја радова аутора из Србије и иностранства, жири је изабрао, по њиховом мишљењу – најбоље.
Овогодишњи конкурс био је отворен током марта месеца, на коме су песници имали прилику да жирију за поезију пошаљу по три песме, док су прозаисти могли да пошаљу по кратку причу (до 16 редова), које је оцењивао жири за прозу.
У конкуренцији за Најлепшу песничку реч прву награду, штампање збирке песама, освојио је Мирослав Тодоровић из Трешњевице, за песму „Судњи звук“. Друга награда је отишла у руке Крагујевчанина Богдана Цветковића („Изгубљено-нађено“), а трећа је припала Мирославу Јозићу из Смедеревске Паланке („У овој песми си сва од звука“).
У категорији Лепота поезије похваљени су Жељка Аврић из Сремске Митровице („Распеће“) и Слободан Лазовић из Качилице код Чачка („Јабуке/Обећање“).
Петнаест одабраних су:
Бувљак, Момчило Бакрач, Врбас
Слепоочнице сутона, Зоран Додеровић,