Мелница

Мелница
Манастир Св. Ђорђа

Воденица влашког војводе Паула Матејића

....Мелница је смештена у источном делу Србије у Браничевком округу, у општини Петровац на Млави. Кроз време место је мењало име: Мељаница, Мељница или Мењица. Претпоставља се да је име добила због млинова којих је некада на Мељничкој реци било око двадесет.

Традицију Мељчани чувају кроз обележавање празника: Бадње вече, Задушнице, Беле Покладе, Велики четвртак, Ускрс, Мали Ускрс и Ђурђевдан. Део традиције оживљава се кроз старе игре као што су: ходање на штулама, цимање штапа, обарање руку, вуча конопца, играње клиса и порке. Старе занатилије чувају део минулог времена кроз тајне заборављених заната,а то су: кречари, бакрачари, пинтери, бунарџије, колари, ковачи и ужари.

Један од истакнутих становника овог места био је влашки војвода Пауљ Матејић. Војвода је рођен у Мељници а по избијању Првог српског устанка се одмах прикључио устаницима. Водио је Мељане у биткама код Пореча, Ивановца 1805. године и Делиграда 1806.године. Због јунаштва доказаног у овим биткама Карађорђе га поставља за војводу 1807. године.

Споменик војводи подигнут је 26.септембра 2004. године поводом двеста година од Првог српског устанка.

Војвода Пауљ Матејић је имао у поседу велико имање, шуме и једну воденицу која данас чува дух времена славне прошлости. Постоји писмени документ, такозвана тапија (купопродајни уговор) између Марка Матејића који је војводин директни потомак. Млин је према речима мештана радио све до 1975-6 године...." видети више

Translate

Претражи овај блог

петак, 07. септембар 2012.

ДВА ГОРКА СРПСКА ПЕСНИКА И СУДБИНА: Бранковић, Шајтинац...



TU ČAK NI POEZIJA NE POMAŽE / Radivoj Šajtinac

Samo pogledom
Kotlinom, smrzlom pokoricom
Mrazom žvaćućim u prokopima
I rupama,
Između železno otvrdlih plastova
Davno vitog pruća
dole ,dole
odakle ko slepe oči
mutna okna
uvis zjape
dve ledene bare
smrtne cipele čapljinog mužjaka
poznojesenjeg smrtnog svata
ptica što umire od studi i kajanja

i šta si video   -to
i šta tišti sada- to isto
slika li se ,zbori li se
ne samo bar neki pomak
da se desi
i To je To

(Iz jednog dužeg rukopisa)

Јабланови, Мишљеновац, Звижд, 2011, фотодокумент. ЗАВЕТИНА


_______________________________ МИСАО / Слободан Бранковић


Шта сам писао
Мало прецртао
Шта сам рекао
Колико прећутао

Мноштво тема теорија искустава наслова
Чепркај по никад хаотичнијој свакодневици
Чупај из ничега

Шта све не стане у речи
Захвата се од стварности и с оне стране
Тек шта дође из главе
Што нигде нема
Наук смешно заклетог на истину беше
Субјективни одраз објективне стварности

Мало се кад подударе оцене
Рецензената уредника критичара читалаца
Где сам ту ја са становишта сопственог мерила
Тако набасам на Рембоа:
Ја, то је други
Ах, стани ти што вучеш оловку
У моје име

Писање је тешко одредиво стање
Шта се дешава у делићу трена
Шта отпадне и шта се ваља и шта прође
Хартија танка трпи све

Нема цртежа као што је мој рукопис
Распети знаци кукице висе о слова
Стрелице за испреплетане редове
Среди се то у духу владајућег правописа
Али то више није то
Шта остане од онога што кликне
И никад више

Великани писане речи
Од најстаријих записа
Не по броју страница
Тек мисао и по који редак
То што људи изговарају
У својим малим животима
А да и не знају чије је

Нема коментара:

Постави коментар