Мелница

Мелница
Манастир Св. Ђорђа

Воденица влашког војводе Паула Матејића

....Мелница је смештена у источном делу Србије у Браничевком округу, у општини Петровац на Млави. Кроз време место је мењало име: Мељаница, Мељница или Мењица. Претпоставља се да је име добила због млинова којих је некада на Мељничкој реци било око двадесет.

Традицију Мељчани чувају кроз обележавање празника: Бадње вече, Задушнице, Беле Покладе, Велики четвртак, Ускрс, Мали Ускрс и Ђурђевдан. Део традиције оживљава се кроз старе игре као што су: ходање на штулама, цимање штапа, обарање руку, вуча конопца, играње клиса и порке. Старе занатилије чувају део минулог времена кроз тајне заборављених заната,а то су: кречари, бакрачари, пинтери, бунарџије, колари, ковачи и ужари.

Један од истакнутих становника овог места био је влашки војвода Пауљ Матејић. Војвода је рођен у Мељници а по избијању Првог српског устанка се одмах прикључио устаницима. Водио је Мељане у биткама код Пореча, Ивановца 1805. године и Делиграда 1806.године. Због јунаштва доказаног у овим биткама Карађорђе га поставља за војводу 1807. године.

Споменик војводи подигнут је 26.септембра 2004. године поводом двеста година од Првог српског устанка.

Војвода Пауљ Матејић је имао у поседу велико имање, шуме и једну воденицу која данас чува дух времена славне прошлости. Постоји писмени документ, такозвана тапија (купопродајни уговор) између Марка Матејића који је војводин директни потомак. Млин је према речима мештана радио све до 1975-6 године...." видети више

Translate

Претражи овај блог

четвртак, 13. август 2015.

Резултати овогодишњег конкурса "Шумадијских метафора"

Познати резултати „Шумадијских метафора“

Најпознатија младеновачка манифестација прозе, поезије и есејистике добила је лауреате и за 2015. годину. У конкуренцији великог броја радова аутора из Србије и иностранства, жири је изабрао, по њиховом мишљењу – најбоље.
Овогодишњи конкурс био је отворен током марта месеца, на коме су песници имали прилику да жирију за поезију пошаљу по три песме, док су прозаисти могли да пошаљу по кратку причу (до 16 редова), које је оцењивао жири за прозу.
У конкуренцији за Најлепшу песничку реч прву награду, штампање збирке песама, освојио је Мирослав Тодоровић из Трешњевице, за песму „Судњи звук“. Друга награда је отишла у руке Крагујевчанина Богдана Цветковића („Изгубљено-нађено“), а трећа је припала Мирославу Јозићу из Смедеревске Паланке („У овој песми си сва од звука“).
У категорији Лепота поезије похваљени су Жељка Аврић из Сремске Митровице („Распеће“) и Слободан Лазовић из Качилице код Чачка („Јабуке/Обећање“).
Петнаест одабраних су:
Бувљак, Момчило Бакрач, Врбас
Слепоочнице сутона, Зоран Додеровић,
Нови Сад
Вода, Немања Драгаш, Београд
Туга на трапезу, Тања Ђурђевић, Велико Градиште
На трозупцу, Зоран Ђурић, Крушевац
Судба је тежак знак, Драгана Ђурковић Тошић, Чачак
Козерија, Данијел Жупанчић, Загреб, Република Хрватска
Блистање душе, Јелена Зарубица, Кула
Ситнице, Спасоје Јоксимовић, Мајданпек
Атлас у кожном повезу, Милан С. Косовић, Београд
Либрето, Мирослав Костић Коле, Београд
Филиста, Радиша Маринковић, Јагњило
Испод римског града, Јабланка Павловић, Соко Бања
Код старе куће, Мирослав Павловић, Крњево
О, куда небо, Јован Д. Петровић, Петровац на Млави
Песничка надахнућа:
Глад, Жељка Аврић, Сремска Митровица
Ожиљци, Смиља Арсић, Нови Сад
Ништа, Ђорђе Богојевић, Шабац
Она не зна, Љубомир Вујовић, Београд
Архива, Илинка Г. Вуковић, Београд
Време је пријатељ, Маријана Дебељак, Нови Београд
Кад у све поверујемо, Милан Драшковић, Београд
Састанак на слепо, Бранислав Живановић, Нови Сад
Ђавоља игра, Анђелко Заблаћански, Глушци
Разговор са оцем, Милеса Илић
Треба да посадим цвет, Вера Јелић, Крагујевац
Варијације на тему поређења, Мирослав Јозић, Смедеревска Паланка
Елегија, Мирослав Јозић, Смедеревска Паланка
Обливион (Заборав), Весна Керечки Шарац, Батајница
Дар љубави, Анђелка Корчуланић, Сплит, Република Хрватска
На путу до уске долине, Богданка Костић, Београд
Слепо црево, Славиша Крстић, Смедеревска Паланка
Бадње вече, Јасмина Лазаревић, Шабац
Ноћ / Други живот, Слободан Лазовић, *****
Украли су свица, Бошко Ломовић, Горњи Милановац
Катрени из укрстина, Слободанка Луковић, Крагујевац
Божићни поклон, Елеонора Лутхандер, Стокхолм, Шведска
Између тебе и мене, Слађана Манџукић, Скорица
Богови на издисају, Жижа Марковић, Крагујевац
Пробуђени, Оливера Марковић, Крагујевац
Дуга је ноћ коју несаница једе, Душан Мијаиловић Адски
Ако ти познаник оде…, Иван Новчић, Краљево
Ако…, Нада Петровић, Крагујевац
Реч, Маријана Пилиповић, Београд
Зидови, Љиљана Поповић, Књажевац
Са обе стране, Марица Радић Видић, Адашевци
Између два неба, Сања Радуловић, Добој, Република Српска
Прсти, Срђан Симеуновић, Сирча, Краљево
Песма о риби, Гордана Смуђа, Београд
Песма и/с/кона, Мирослав Тодоровић, Трешњевица
Стихови древних песника, Мирослав Тодоровић, Трешњевица
Преци, Ненад Ћорилић, Лозница
Јутро на Вудстоку, Саша М. Угричић, Велика Плана
Дан у Сремским Карловцима, Љиљана Фијат, Нови Сад
Толстојев рођендан, Богдан Цветковић, Крагујевац
Они су за одстрел, Богдан Цветковић
У категорији Лепота приповедања прву награду је освојила Београђанка Гордана Смуђа, за кратку причу „Неке године“, док су друго и треће место заузеле Данијела Падејски из Ваљева („Чекање“) и Јасмина Малешевић, такође из Београда („Чун за спасавање“). Похвале су добили Иван Томић Мистер из Крагујевца („Пут ка самом себи“) и Аранђеловчанин Јован Бајц („Симетрија“).
Кратке приче које ће се наћи у овогодишњем зборнику су:
Кеса, Александар М. Арсенијевић, Београд
Пре и после нас, Русомир Д. Арсић, Ниш
Од онога што је имала, Јованка Божић, Ваљево
Небо кров, Драгица Драга Грбић, Вишеград, Република Српска
Човек и пас, Зоран Додеровић, Нови Сад
Кажипрст, Томислав Ђокић, Параћин
Према светлости, Зоран Ђурић, Крушевац
Крај рата, Драгиша Ераковић, Ниш
Род и помози Бог, Влада Илић, Смедеревска Паланка
Жуте дуње, Слободан Илић, Ниш
Он има приче за све, Љубиша Д. Јовановић, Велика Плана
Губер, Владета Коларевић, Брезовац
Шољица за чај, Славиша Крстић, Смедеревска Паланка
Прстен, Миша Лазар, Београд
Кад помислим на смех, Жељко Марковић, Чачак
Позлаћена средина, Љиљана Пантелић Новаковић, Београд
Упуство, Снежана Поповић, Београд
Радованови високолетачи пећки, Бранка Прошић, Београд
Контра, Гордана Радовановић, Бања Лука, Република Српска
Јесења импресија, Ана Стајкова – Иванова, Пловдив, Бугарска
Скитање по Андалузији, са Лорком, Властимир Станисављевић Шаркаменац, Париз, Француска
Душа Милорада Павића, Зоран Тодор, Смедеревска Паланка
Камен, Мирослав Тодоровић, Трешњевица
Људи гледају висећег, Ненад Ћорилић, Лозница
Буђење, Бајо Џаковић, Јагодина

Књижевна манифестација „Шумадијске метафоре“, међународно такмичење поета и прозаиста, први пут је организована 1988. године. Идејни творац ове смотре био је Стеван Средојевић Полимски. Првобитно, фестивал је био претежно песничка манифестација, док су данас једнако заступљени проза, односно кратка прича и есеј. Од 1997. године победнику у категорији поезије се штампа књига, а од 1992. штампа се зборник најбољих радова за ту годину. Посебан квалитет манифестацији дају специјална издања и инострани гости, који су од 1999. године постали саставни део манифестације. Од 2005. године установљена је и Повеља за животно дело „Карађорђе“ у области поетског стварања.

Нема коментара:

Постави коментар