Чуда врбе мравињак
Манастир Св. Ђорђа
МЕЛНИЦА. Манастир Св. Ђорђа
уторак, 19. новембар 2024.
недеља, 10. новембар 2024.
Запажања
Понедељак је започео
слетањем распршеног јата...
Птичија дивља трешња је чувар нашег крова
као и лоза испред Магазе,
кандило које гори у славу
Невидљивога, заштитника.
Пас је бољи од газдарице,
искренији,
вернији!
Као Мали Бог.
Сачувајте дом
од злих духова,
и тих наказних облака
што се гомилају
на северозападу
и плове према вама,
гајећи малог јежа
у дну баште.
Скупљајући опале презреле кајсије.
Посматрајући велико јато голубова
распршено над вашом главом,
све док не почну да слећу
на суседне кровове...
И тужни израз
замишљене кује у даљини,
и јеж,
и писма из далека,
и јато голубова
сручи се на мајију куће
гастарбајтера...
Бог има свој начин,
да делује,
често загонетан,
симболичан.
Гледајте у те руже,
три руже
на столу,
дуго,
док хука не испуни трпезарију
и огњени језци не опрле
као коприва вашу косу...
На Духовски понедељак, у Мишљеновцу.
Датум постављања: 17.06.2019. 07.46.32 (10.11.2024)
петак, 1. новембар 2024.
ТО ТИ ЈЕ / Александар Лукић
ТО ТИ ЈЕ / Александар Лукић
Све је речено цениш друшкане тиме
ако изустиш од раног јутра: Христос се роди!
Ако чекаш пословични одговор: Ваистину!
Вечитом календару туђег живота шта додати?
Бадње вече обзнањују прангије пуњене шалитром -
уобичајено, река вијуга ка мору лењо протичући пољем.
То ти је.
Поредак багремовог коља догурао до зиме
тавори баштом побијен маљем у земљу
очевом руком од лета, крај напуштене куће.
Празне собе насељене ројтама паучине.
Танак слој прашине украс драгих предмета говори
убедљивим ћутањем. Снежне драмлије прашине
чекају наследнике – овековечене честице у снопу
сунчеве светлости пристиглој кроз прозор
врше трење у нужди, честице
прострте по ваздуху
пркосе сили гравитације
испаљени хици прошлости
циљају директно у лице.
Кућа пуста. Нит има ко да плаче
ни да се смеје у њеним одајама.
Осим тишине, осим осећаја да не дише.
= из најновије књиге песама Александра Лукића: ПСОВКА, Београд, Заветине, 2015.
