Translate

ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ | Вести са Алтернативних извора

Претражи овај блог

Манастир Св. Ђорђа

Манастир Св. Ђорђа
МЕЛНИЦА. Манастир Св. Ђорђа

СВЕТА ПЕТКА

АКАТИСТ светом Архангелу ГАВРИЛУ празнује се 26. марта (08. априла) и 13. (26.) јула – Сабор светог архангела Гаврила (Свети Архангел Гаврило својим заступништвом пред Богом има благодатну силу да доноси благе и лепе вести). - Кондак 10. Хотећи да свет спасе и искупи од греха, про-клетства и смрти, Господ наш Исус Христос у ноћи у Којој се предаде пребиваше у молитви у врту Гетсиманском и мољаше се до крвавог зноја, и ти Гааврило, у подвигу крепљаше, јер си уистину крепост Божија, што укрепљује у подвизима хришћанским све који вапију: Алилуја! Икос 10. Стена си, Гаврило чудесни, светим женама мироносицама, када оне у једно суботње свитање дођоше на гроб, носећи миро и све што приуготовише али не обретоше тело Господа Исуса, и ужас их обузе и велика брига због Љубљенога Учитеља њихова. А ти рече женама: ”He бојте се, јер знам да тражите Исуса Распетога. Није овде, него устаде”, и још им каза: ”Дођите да видите место где лежаше Господ”. А оне, обрадоване речима твојим, Архангеле, завапише ти овако: Радуј се, светле и радосне вести о Васкрсењу Христовом први благовеститељу! Радуј се, победе Христове над смрћу и адом слаткогласни објавитељу! Радуј се, јер си с Неба, у потресу великом, на Живоносни Гроб сишао! Радуј се, јер си запечаћени камен са гроба одвалио! Радуј се, јер си зраком Твојом попут муње стражаре уплашио! Радуј се, јер си Саздатељу Твоме и Владици Господу, добровољно и чудесно Васкрсломе, послужио! Радуј се, велики Архангеле Божији Гаврило! Кондак 11. Појање похвално приносимо ти, Архангеле Божији Гаврило, а Ти, као брзи заштитник наш и у свакоме добру учитељ, покриј нас покровом крила твојих, одагнај од нас грешних духове злобе поднебесне и сачувај од напасти и клевета злих људи све који вапију Богу: Алилуја! Икос 11. Светлоносни служитељу и благодатни весниче воље Божанске, Гаврило премудри, ти си опет био послан Пречистој Дјеви Марији да Јој најавиш мирно узношење -славно Успење Њено које се приближи, носећи Јој награду рајску. Она пак, примивши радосну вест о пресељењу у Царство Горње, вапијаше ти овако: Радуј се, јер си Ми с Неба целивање донео! Радуј се, јер си Ми при Тајни Богоочовечења послужио! Радуј се, јер си Ми опет послан да се припремим за исход из овог живота! Радуј се, Сина Mora и Бога Божанске воље о Мени објавитељу! Радуј се, часнога и славног Успења Богомајке служитељу! Радуј се, јер си Јој с Неба донео радосног раја награду! Радуј се, велики Архангеле Божији Гаврило! Кондак 12. Благодат Божију с Неба измоли нама који појемо у славу свечасног имена твога, Архангеле Гаврило, да осењивани твојим заступништвом, у свакој побожности и чистоти поживимо све док се, смрћу одрешени од плотских уза, не удостојимо да станемо пред огњевити Престо Цара Славе и са Ангелским чиновима завапимо: Алилуја! (…) извор: ”АКАТИСТИ” књига II , приредио Мирко И.Нанић, издаје Србска Православна Заједница – Шид, л.Г.2006. https://crkvasvetepetke.org.rs/akatist-arhangelu-gavrilu/

петак, 18. март 2011.

Изводи из Извештаја о раду Матице српске у 2008. години


БИБЛИОТЕКА „ЗМАЈЕВА НАГРАДА”
Знак препознавања
У 2008. години из штампе је изашао зборник  Поезија Николе Вујчића,
добитника Змајеве награде за 2002. годину. Зборник посвећен Мирославу Цери
Михаиловићу, добитнику Змајеве награде за 2004. годину, је завршен. У припреми
су зборници о Драгану Јовановићу Данилову, добитнику Змајеве награде за
2005. годину, и Братиславу Р. Милановићу, добитнику за 2006. годину, Ивану
Негришорцу, добитнику за 2007. годину. Уредници едиције су др Славко Гордић
и Иван Негришорац. Лекторске и коректорске послове обавио је Владимир
Шовљански, технички уредник Вукица Туцаков, компјутерски слог „Графичар” а
штампао је „Прометеј” у тиражу од 300 примерака.

РЕЦЕПЦИЈА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА У СВЕТУ
Зборник радова
(руководилац пројекта: проф. др Драган Станић)
Планирано прибављање свих текстова о рецепцији дела М. Павића у Енгле-
ској, Америци, Грчкој, Израелу
, Чешкој, Словачкој, Пољској, Бугарској, Румунији,
Мађарској, Скандинавији, Јапану и још неким земљама није остварено. О готово
свим текстовима већ је остварен договор са писцима-истраживачима, али то није
конкретизовано, па би било реално да зборник буде објављен у 2009. години.

Одељења Матице српске
Одељење за књижевност и језик
Одбор Одељења је у 2008. години одржао две седнице: 7. маја и 30. јуна.
На њима су разматрани нацрти и коначни предлози плана научноистраживачког
рада за 2009. годину и текући послови у Одељењу (на двема седницама предмет
расправе биле су и две Скупштине Матице српске – редовна и ванредна).
Одбор Одељења је радио у следећем саставу: проф. др Мато Пижурица, се-
кретар Одбора Одељења, Славко Алмажан, проф. др Јанош Бањаи,  мр Бранислав
Брборић , Никола Вујчић, Мирослав Јосић Вишњић, Миро Вуксановић, проф.
др Славко Гордић, проф. др Даринка Гортан-Премк, проф. др Јасмина Грковић-
Мејџор, проф. др Сава Дамјанов, проф. др Јован Делић, проф. др Мирослав Егерић,
проф. др Душан Иванић, академик Милка Ивић, Бошко Ивков, проф. др Војислав
Јелић, проф. др Јован Јерковић, проф. др Миодраг Јовановић, мр Мирјана Јоцић,
Војислав Карановић, проф. др Зоја Карановић, академик Иван Клајн, проф. др Маја
Клеут, академик Светозар Кољевић, проф. др Александар Лома, проф. др Ксенија
Марицки-Гађански, проф. др Слободан Ж. Марковић, проф. др Јелка Матијашевић,
проф. др Нада Милошевић-Ђорђевић, проф. др Софија Милорадовић, академик
Александар Младеновић, проф. др Драгана Мршевић-Радовић, др Марко Недић,
проф. др Мирослав Николић, мр Васа Павковић, проф. др Михајло Пантић, проф.
др Драгољуб Петровић, др Петар Пијановић, проф. др Предраг Пипер, проф. др
Јован Попов, академик Бранко Поповић, проф. др Милорад Радовановић, проф.
др Слободан Реметић (члан АНУРС), проф. др Јелка Ређеп, академик Љубомир
Симовић, проф. др Драган Станић, проф. др Мирјана Стефановић, проф. др Љи-
љана Суботић, академик Милосав Тешић, научни саветник др Драго Ћупић, проф.
др Михал Харпањ, проф. др Младен Шукало.
Од 17. новембра Одбор Одељења је радио у саставу: секретар: проф. др Мато
Пижурица;  чланови: Миро Вуксановић, проф. др Владислава Гордић-Петковић,
проф. др Славко Гордић (потпредседник Матице српске), проф. др Јасмина
Грковић-Мејџор (члан Управног одбора), проф. др Сава Дамјанов (члан Управног
одбора), проф. др Јован Делић (члан Управног одбора), проф. др Мирослав
Егерић (члан Управног одбора), проф. др Душан Иванић (члан Управног одбора),
академик Милка Ивић, проф. др Војислав Јелић, проф. др Миодраг Јовановић,
Мирослав Јосић Вишњић, мр Мирјана Јоцић, проф. др Зоја Карановић, проф.
др Марија Клеут (члан Управног одбора), академик Светозар Кољевић (члан
Управног одбора), проф. др Александар Лома (члан Управног одбора), проф.
др Горан Максимовић, проф. др Ксенија Марицки-Гађански, проф. др Јелка
Матијашевић, научни саветник др Миодраг Матицки (члан Управног одбора),
проф. др Софија Милорадовић, проф. др Нада Милошевић-Ђорђевић, академик
Александар Младеновић, проф. др Драгана Мршевић-Радовић, др Марко Недић
(члан Управног одбора), проф. др Миливој Ненин, проф. др Мирослав Николић, мр
Васа Павковић, проф. др Шандор Пал, проф. др Михајло Пантић (члан Управног
одбора), проф. др Драгољуб Петровић (члан Управног одбора), проф. др Љиљана
Пешикан-Љуштановић, проф. др Предраг Пипер (члан Управног одбора), проф.
др Јован Попов (члан Управног одбора), проф. др Милорад Радовановић (члан
Управног одбора), доц. др Горана Раичевић, проф. др Јелка Ређеп, Петар Сарић,
проф. др Драган Станић (члан Управног одбора), проф. др Љиљана Суботић,
проф. др Гојко Тешић, академик Милосав Тешић (члан Управног одбора), проф. др
Светлана Томин, научни саветник др Драго Ћупић, проф. др Младен Шукало.
Одбор у новом саставу одржао је једну седницу (15. децембра) на којој је
разматрао предлоге за састав уредништава и жирија, предлог извештаја о раду
Одељења у 2008. години, предлоге организовања научних скупова – округлих
столова. Одбор је такође разматрао начин организовања округлог стола на тему
Статус ћирилице у службеној и јавној употреби, као и нека текућа питања.
Послове Одељења између седница координирао је секретар Одељења проф.
др Мато Пижурица, а стручни сарадник била је Јулка Ђукић.

РИТОВИ ВОЈВОДИНЕ – ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА
(руководилац пројекта: проф. др Анте Вујић)
У 2008. настављена су истраживања Подунавља, и то горњег Подунавља,
Ковиљско-петроварадинског рита, доњег Подунавља и ритских станишта уз реку
Саву. Са ових подручја има највише података, па је уз допунска истраживања
могуће приступити обједињавању резултата и публиковању у наредном периоду.
Део зоолошког истраживачког тима који ради на проучавању птица завршио
је своја истраживања, као и прикупљање података за израду монографије о птицама
ритских станишта Војводине. Публикација је планирана за 2009. годину.
Настављена су истраживања из области географије за припрему публикације
о географским карактеристикама ритова Бачке, уз поглавље о могућем коришће-
њу природних вредности у развоју делатности које могу да буду у вези са кон-
зервацијом подручја (екотуризам). Публикација је планирана за 2009. годину.
Завршена су истраживања из области генетичке разноврсности појединих вр-
ста важних за конзервацију ритских станишта Војводине. У реализацију тог задатка
укључена су и два стручњака из области еволуционе биологије. У припреми је
монографија.
Ботанички део истраживачког тима је радио на допунским истраживањима
неколико ритских станишта: горње Подунавље, Ковиљско-петроварадински рит и
Засавица и прикупљао грађу за две монографске студије.
Према предложеном плану у 2009. години публиковаће се три монографске
студије (географске карактеристике, фауна птица и генетичка разноврсност) као
посебна издања Одељења, која су припремљена током 2008. године.
Учесници на пројекту: др Ружица Игић, др Пал Божа, др Бранислава Буторац,
мр Драгана Вуков, мр Горан Аначков, мр Дубравка Полић, др Биљана Пањковић
(ботаничари); др Смиљка Шимић, др Анте Вујић, мр Предраг Радичић, мр Сне-
жана Раденковић, Зорица Недељковић, мр Слободан Пузовић, Никола Стојнић, др
Весна Миланков и мр Јасмина Лудошки (зоолози) и др Владимир Стојановић, мр
Драгослав Павић, Минуцер Месарош (географи).

(Из  Извештаја о раду Матице српске у 2008. години)

МАТИЦА СРПСКА
Матица српска је најстарије књижевно, културно и научно друштво српског
народа, које у континуитету делује готово два века. У том, за наше прилике дугом
периоду, њене активности су постајале све разноврсније и богатије, а број сарад­
ника је из године у годину и из деценије у деценију све више растао. Захваљујући
томе, Матица српска је временом постала институција од прворазредног нацио­
налног значаја. Она је била и остала симбол плодног трајања и мудрог истрајавања,
у различитим временским и просторним оквирима. Чак и у најтежим временима
обележеним кризама, ратовима и револуцијама, Матица је остваривала своју
културну, научну и просветитељску мисију. Ентузијазам њених чланова и сарад­
ника није јењавао ни у периодима највеће материјалне оскудице. Наравно, укупна
продукција је у таквим приликама морала бити знатно скромнија.
Година 2008. ће остати упамћена по неизвесности и несигурности коју је
донела велика светска финансијска, а потом и економска криза. Проблеми са при­
ливом средстава из буџета Републике Србије осетили су се већ у првом тромесечју.
Изостало је планирано увећање средстава за реализацију научноистраживачких
пројеката које финансира Министарство за науку и технолошки развој. За
разлику од претходних година, Министарство није издвојило посебна средства за
издавање Матичиних научних часописа, нити је уплатило уговорени износ за рад
на Српској енциклопедији у последња два квартала 2008. године.

CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
061.22(497.113)(06)
    РАД Матице српске : гласило Матице српске / уредник Душан
Николић. - Год. 1, бр. 1 (1971)-      . - Нови Сад : Матица српска,
1971-. - Илустр. ; 24 cm
Повремено.
ISSN 0350-042X
COBISS.SR-ID 15880706


Нема коментара:

Постави коментар

Књижаре "ЗАВЕТИНА". Раде даноноћно. Најагилнија: Књижара "БОБОК"