Lažni procenti zbunjuju birače

ISTRAŽIVANjA javnog mnjenja, koja su tokom kampanje preplavila
medije i društvene mreže, ne moraju da budu ni približna slika izbornih
rezultata.

Na to za „Novosti“ upozoravaju sami istraživači, koji
tvrde da se građani svakodnevno „napadaju“ lažnim, falsifikovanim,
„friziranim“, pa i potpuno izmišljenim telefonskim ili terenskim
anketama.

Tako se desilo da u javnost izlaze
fantomska „američka“ i „britanska“ istraživanja, pa i navodne analize
domaćih agencija, čije su rezultate njihovi vlasnici prvi put videli u
medijima.

Zbog toga su rezultati sondaža potpuno
različiti i dijametralno suprotni, a pojedine stranke „variraju“ u
rasponu od više od deset procenata.

Svetlana Logar,
direktor istraživanja u agenciji „Ipsos - Stratedžik marketing“,
poručuje biračima da potpuno zanemare sva istraživanja koja su do sada
objavljena:

- Navodni rezultati se „lansiraju“
potpuno neodgovorno i bez stručne interpretacije. Jer, ne može se prosto
izvući brojka o rejtignu stranaka iz istraživanja koje ima više od
stotinu pitanja. Zato su važna objašnjenja.

Logarova upozorava i da su vrlo često objavljivana i „njihova istraživanja“, koja su u stvari bila potpuno izmišljena:

-
To govori o velikom haosu koji vlada u ovoj oblasti. Zbog svih
negativnih posledica, mi uvek sugerišemo strankama da ne idu u javnost s
rezultatima koje im dajemo, jer tako samo stvaraju konfuziju. Ti nalazi
bi trebalo da se obelodane isključivo uz našu interpretaciju.

Kako
ističu naši sagovornici, u Srbiji ne postoji ni zakon koji bi
propisivao koja su istraživanja relevantna za objavljivanje, pa mediji
mogu neprekidno da „serviraju pogače“ sa svojim rezultatima.

Đorđe Vuković, iz CeSID-a, objašnjava za „Novosti“ da cilj istraživanja nije da „pogode“ rezultat:

-
Nismo mi ni baba Vanga, niti imamo kristalnu kuglu. Isključivi cilj
istraživanja koje radimo strankama jeste da im pomognemo da maksimalno
iskoriste svoje izborne potencijale.

On smatra da partije „guraju“ u medije naručena istraživanja jer misle da će tako uticati na birače:

-
Ipak, uveren sam da je uticaj tih rezultata praktično minoran. Ko može
da veruje navodnim američkim istraživanjima. Nameće se pitanje i na kom
jeziku su Amerikanci anketirali srpskog seljaka.

NAJMANjE 600 ISPITANIKA

VUKOVIĆ nam objašnjava šta bi svako istraživanje moralo da ima da bi bilo relevantno:

-
Mora da se objavi period kada je rađeno, na kom uzorku, da li je
telefonski ili na terenu i koja su pitanja postavljena. Manja
istraživanja se rade na uzorku od 600 do 800 ispitanika, a najozbiljnija
do 1.500. Što veći uzorak, to su relevantniji rezultati. Građanima se
postavlja i više od 100 pitanja da bi se dobio kvalitetan „presek“.





Lažni procenti zbunjuju birače | Politika | Novosti.rs