НАСИЛНИЦИМА / Светислав Стефановић

Насилницима

Хапсите, прогон'те, на слободу лајте,

То је дужност свију побеснелих паса;

Мучите и кињ'те, харајте, ал' знајте

Да одмазда може пасти сваког часа.

Вама срам доноси и ваш образ прља

Блато којим светлост покрили сте хтели,

А она и даље блистаће без мрља

И идеал бити свих грађана смели'.

У тамници мрачној гордог Акропола

Рођена је слава мудрога Сократа,

Где власничка "правда", надута и хола,

Бацила га беше срамно, из ината.

На страшној Голготи, крај распетог Христа,

У циркусу римском, измеђ' дивљих звери

Пуштених на народ, чија мис'о чиста

Беше повод сраму да се гадно цери.

У тамници и на дивљачкој ломачи

Где Јован Хус задње бројио је часе,

На коцу где хајдук, од челика јачи,

Исмеваше предлог да се срамом спасе,

Рађала се прва светлост бољих дана

И први зачетак обновљених нада

Да ће, после крви и грозних мегдана,

Доћи доба Правде, Љубави и Рада.

 А дворови ваши, у злату и свили,

Пурпурни салони, гозбе, венци, слава,

Свечане носиљке, аутомобили

И храмови "свети" и "срећна" држава,

Тријумфални луци, задужбине ваше,

И називи вечно надмени и глупи,

Светитељи, који због злата се клаше,

Коцкарнице срамне и судови скупи;

Све то што је вама лепо, свето, часно,

Над срамом и гадом шарени је вео,

Истина се тамо не спомиње гласно,

Нит' се чује говор искрен или смео,

Већ се само клања, савија и гмиже,

Кукавички дршће и подлачки ласка;

Лаж за лажју пада, срам срамоту стиже

А све подло скрива хипокритска маска.

Слушајте ниткови, "велики и славни",

Слушајте, убице по милости Бога,

Глас повести строге из времена давни'

И вапај из груди народа овога,

Слушајте!... Ал' вама ти гласи не годе,

Од зурла се ваших и не чују они.

Свеједно! Већ звоно Истине, Слободе

И Љубави људске на узбуну звони![1]

---

[1] Republika, VII/79, 04. 10. 1923., 1-2.; "Protiv tiranije"..., 80-82.

         = извор: Светислав Стефановић

БУНТОВНЕ ПЕСМЕ

Приредио

Предраг Пузић

АРТАС, Нови Сад, 2005.