МОШТИ СВЕТЕ КАТАРИНЕ / БАТА-ВЛАСТА ШАРКАМЕНАЦ

Из ХРОНИКА ЗАЛАСКА  (фотографија Бранке Веддер, мај-јун 2018, Мишљеновац)

(....)

МОШТИ СВЕТЕ КАТАРИНЕ

Чудно је то Исус
                       Светој Катарини,
(још се Неба нису
                       наднела с чистином
над свет наш тек крштен),
                       јен дан, по Ведрини,
поклонио прстен
                       у Вери с Истином.

Да сведочи греде
                       палог Божјег сина
Веру што је следе
                       храбри – слаб би с` скрио –
но је мучитељи,
                       с`трше, Максимина,
макар Едикт вељи
                       већ на снази био.

Па јој Свете мошти
                       развукоше – псине,
у најгорој злости,
                       јарков`ма, долинам` –
оста глава-рука
                       да срб-монас` чине,
с том бурмом „код кука“,
                       да уз света вина.

Свак их цел`не, скрушен,
                       ко кроз Синај прође:
Јоаник`је, Душан...
                       док и Исус дође.

Други јун 2018, Париз, к.к.

______________________

       Драги мој (и уважени) пријатељу,

увек ме ТИ ПРВИ подсетиш како се пријатељства не смеју занемаривати, ни најмање. Ето, данас си ми послао драгоцен текст о светилишту Светој Катарини на Синају. И колико год човек да зна, има нешто што ће му поново прочитани текст пружити као "избрушен камен" за чије брушење није имао времена. Данас си ми ти, као вредан пријатељ то омогућио - да још једном бацим поглед на оно што се сија и испод столетне прашине.

Одмах си наравно покренуо и моју велику загледаност у то Светилиште, о које сам се "окачио" (и тада га заволео, 2014. године), па сам поново погледао тај ЗАБОРАВЉЕНИ МИ РОМАН "ПЕТО СРПСКО ЈЕВАНЂЕЉЕ" и схватио где ми је прошла младост - у буљењу у књиге од којих су се стварале, рецимо и моје књиге, а у које нико није буљио. ТАКВА СУ ВАЉДА ВРЕМЕНА, БУЉИ СЕ САМО У КЊИГЕ НЕКИХ НАВИКАНИХ СТВАРАЛАЦА КОЈИ СЛУЖЕ КОМЕРЦИЈАЛИ И ОПШТЕМ БОГАЋЕЊУ ОНИХ КОЈИ ЗА ТИМ ЧЕЗНУ, АЛИ И ИМАЈУ ЗА ТО ТВРД ОБРАЗ И ВЕРУ ДА СУ ПРЕД БОГОМ ЧИСТИ.

ЗАТО ТИ САДА, КАО МОМ ДРАГОМ КОМШИЈИ, КОЈИ ПОНЕКАД ЗНА ДА МЕ УТЕШИ, шаљем једну од 13 глава (прича) које су у роману о тој ЧУВЕНОЈ  (такође заборављеној књизи која је вековима СКЛАЊАНА на места - ја мислим МЕСТА ЗА ПРЕЖИВЉАВАЊЕ), дакле, шаљем да је ти, ако имаш времена погледаш, а ако је и прочиташ, биће ми велика част.

Уз то, шаљем ти и један сонет о моштима Свете Катарине - састављен и на основу фактуре коју сам од тебе примио јуче, али и од моји сазнања из приче-галве "АЗБА",те је тако сонет помало "и твој и мој", а настао је, ЗАМИСЛИ, ТЕК КАД САМ СПРЕМИО ОВО ПИСМО-ПОРУКУ ДА ТИ ПОШАЉЕМ.: НАЈЕДНОМ МИ ЈЕ НЕШТО ЗАСТАЛО У ПОТЕЗУ РУКЕ КА "КЛИКУ" И ЈА РЕКОХ: "ЧЕК, ПРВО ДА НАПИШЕМ ЈЕДАН СОНЕТ, ПА ЋУ МУ ПОСЛАТИ ОБЕ СТВАРИ.

Ево ти их брате, од мене грешног, као моју чељад да сам ти послао, да ти помогну да трешње обереш или жито овршеш, а кад ћеш ми их вратити - ТО И НЕ ТРЕБА - јер ти одавно своју чељад најмиш целом свету - ПА КО ТО НЕ ЗНА - НЕ ЗНА НИШТА

ХАЈДЕ БУДИ МИ ПОЗДРАВЉЕН И УВАЖЕН, ДА ТЕ ВИШЕ НЕ ЗАМАРАМ.

АКО БИ ДОБРИ бОГ ДАО, ЈА БИХ НЕГДЕ ОКО ВИДОВДАНА ДОШАО ТАМО. 

ТВОЈ БАТА-ВЛАСТА ШАРКАМЕНАЦ

(из  писма аутора Властимира Станисављевића)