Путањица Свете Петке: KOZIJE MLIJEKO KAO LIJEK

среда, 9. јун 2021.

KOZIJE MLIJEKO KAO LIJEK

Igor Planojević se svojevremeno školovao i postao kvalifikovani mašin-bravar, a supruga Olivera ima završenu gimnaziju. Zbog poznatih teškoća oko zapošljavanja odlučili su da se vrate na selo Borike i da se bave poljoprivredom. Vrijednim radom cijelokupne porodice postali su vodeći uzgajivači alpskih koza i njihovo stado sada broji preko 150 grla. Eko farma Alpskih koza Borike proizvodi koziji sir je visokocijenjeni delikates a kozije mlijeko i surutka ljek za mnoga oboljenja a naročito plućna.Zbog ove globalne situacije proteklih godina izuzetno je traženo.

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

НЕКРШТЕНИ ДАНИ

...

Od 10. januara do Bogojavljenja 19. januara traju nekršteni dani, a evo šta po narodnim običajima nikako ne smete da radite u narednih 10 dana!

Reč je o verovanju koje je od davnina jako i duboko utkano u svest našeg naroda, pa će vam stariji i objasniti da je ovo period godine kada Isus Hrist još uvek nije bio kršten i da je zbog toga i danas u ovo doba zemlja otvorena da mrtvi izlaze, a zajedno sa njima i đavoli i razni drugi demoni.

Ove nečastive sile vladaju od trenutka kada se smrkne pa sve dok ne zapevaju prvi petlovi. Zbog toga, narod kaže, preko noći nikako ne treba izlaziti iz kuće.... - извор

Воденица влашког војводе Паула Матејића

....Мелница је смештена у источном делу Србије у Браничевком округу, у општини Петровац на Млави. Кроз време место је мењало име: Мељаница, Мељница или Мењица. Претпоставља се да је име добила због млинова којих је некада на Мељничкој реци било око двадесет.

Традицију Мељчани чувају кроз обележавање празника: Бадње вече, Задушнице, Беле Покладе, Велики четвртак, Ускрс, Мали Ускрс и Ђурђевдан. Део традиције оживљава се кроз старе игре као што су: ходање на штулама, цимање штапа, обарање руку, вуча конопца, играње клиса и порке. Старе занатилије чувају део минулог времена кроз тајне заборављених заната,а то су: кречари, бакрачари, пинтери, бунарџије, колари, ковачи и ужари.

Један од истакнутих становника овог места био је влашки војвода Пауљ Матејић. Војвода је рођен у Мељници а по избијању Првог српског устанка се одмах прикључио устаницима. Водио је Мељане у биткама код Пореча, Ивановца 1805. године и Делиграда 1806.године. Због јунаштва доказаног у овим биткама Карађорђе га поставља за војводу 1807. године.

Споменик војводи подигнут је 26.септембра 2004. године поводом двеста година од Првог српског устанка.

Војвода Пауљ Матејић је имао у поседу велико имање, шуме и једну воденицу која данас чува дух времена славне прошлости. Постоји писмени документ, такозвана тапија (купопродајни уговор) између Марка Матејића који је војводин директни потомак. Млин је према речима мештана радио све до 1975-6 године...." видети више

...корен мандрагоре вришти када се извлачи из земље. Ископати мандрагору и чути њене крике значило

...У позадина многих прича везаних за мандрагору и вештичарење везана је и моћ за летења, односно, како је то објаснио немачки професор Ерих Пукер, за халуцинације, повезане са летењем, увидом у нове димензије и одвајањем од било каквог стабилног ослонца, изазване тровањем скополамином, једним од главних састојака мандрагоре.[1] „ Посебно су занимљиви огледи вршени четрдесетих и педесетих година прошлог века, кад су неки назовинаучници, тражећи погодне супстанце за „прање мозгова" и „серум истине", много пажње посветили мандрагори и скополамину...[1] ” Многи људи су веровали да корен мандрагоре вришти када се извлачи из земље. Ископати мандрагору и чути њене крике значило је сигурну смрт, па су древни травари саветовали људима да вежу пса за мандрагору и натерају животињу да га она подигне из земље, чиме су наводно убијали пса, али штедели себе. Ову тврдњу оповргао је и осудио у својим делима један од енглеских биолога и хербалиста Џон Жерар (John Gerard, 1545-1612), имајући у виду да је безбедно посадио и пресадио многе стабљике мандрагоре.[6] (...) Мало је која биљка, као мандрагора, толико обавијена тајнама и митовима, коришћена у магијским обредима и враџбинама (као цењена састојак чаробног напитака), као талисман, амајлија, јер је сматрана људском душом заробљеном у телу биљке.[1] или мотив у ликовним и писаним делима. Током историје мандрагора је била инспирација многим уметницима. Највише је оставила траг у писаној речи и сликама. Помиње је Гете у „Фаусту”, доминикански свештеници у „Маљу за вештице”, Макијавели у „Мандраголи”, Вилијам Шекспир у трагедији „Ромео и Јулија”, или слика чувени Дирер у својој гравури „Четири вештице” - извор >>> https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0

Манастир Св. Ђорђа

Translate

Претражи овај блог

ПОСЕБНЕ СТРАНИЦЕ | Вести са Алтернативних извора

среда, 9. јун 2021.

KOZIJE MLIJEKO KAO LIJEK

Нема коментара:

Постави коментар

Књижаре "ЗАВЕТИНА". Раде даноноћно. Најагилнија: Књижара "БОБОК"

Архива чланака

Корисни линкови

једина слика коју је сликар успео да прода за живота

Овај подрум у који вас позивам...

Бермет и арделија?

Укупно приказа странице

УПУТСТВО АУТОРИМА ЗА ПРИПРЕМУ РУКОПИСА ЗА ШТАМПУ