Понедељак је започео
слетањем распршеног јата...
Птичија дивља трешња је чувар нашег крова
као и лоза испред Магазе,
кандило које гори у славу
Невидљивога, заштитника.
Пас је бољи од газдарице,
искренији,
вернији!
Као Мали Бог.
Сачувајте дом
од злих духова,
и тих наказних облака
што се гомилају
на северозападу
и плове према вама,
гајећи малог јежа
у дну баште.
Скупљајући опале презреле кајсије.
Посматрајући велико јато голубова
распршено над вашом главом,
све док не почну да слећу
на суседне кровове...
И тужни израз
замишљене кује у даљини,
и јеж,
и писма из далека,
и јато голубова
сручи се на мајију куће
гастарбајтера...
Бог има свој начин,
да делује,
често загонетан,
симболичан.
Гледајте у те руже,
три руже
на столу,
дуго,
док хука не испуни трпезарију
и огњени језци не опрле
као коприва вашу косу...
На Духовски понедељак, у Мишљеновцу.
Датум постављања: 17.06.2019. 07.46.32 (10.11.2024)
Нема коментара:
Постави коментар