ЗМИЈУ ЗА ГЛАВУ / Соња Ковачевић

Гаша Соколовић. Ако га видите, јавите

тајну

узалуд чува

мисао твоја

а главом већ

измилелом

мили

низ непца

мигољи

откуд моја

јури да јави

да заврши у

језику

излаз

палацаво

тражи

да се обуче телом

том хаљином лажи

да изађе на глас

издајнички

шепури

за час

у ћутању дана

мисао с почетка

у се умотана

изван себе  варком

опасана

ДВА ГОРКА СРПСКА ПЕСНИКА И СУДБИНА: Бранковић, Шајтинац...

TU ČAK NI POEZIJA NE POMAŽE / Radivoj Šajtinac

Samo pogledom

Kotlinom, smrzlom pokoricom

Mrazom žvaćućim u prokopima

I rupama,

Između železno otvrdlih plastova

Davno vitog pruća

dole ,dole

odakle ko slepe oči

mutna okna

uvis zjape

dve ledene bare

smrtne cipele čapljinog mužjaka

poznojesenjeg smrtnog svata

ptica što umire od studi i kajanja

i šta si video   -to

i šta tišti sada- to isto

slika li se ,zbori li se

ne samo bar neki pomak

da se desi

i To je To

(Iz jednog dužeg rukopisa)

Јабланови, Мишљеновац, Звижд, 2011, фотодокумент. ЗАВЕТИНА

_______________________________ МИСАО / Слободан Бранковић

Шта сам писао

Мало прецртао

Шта сам рекао

Колико прећутао

Мноштво тема теорија искустава наслова

Чепркај по никад хаотичнијој свакодневици

Чупај из ничега

Шта све не стане у речи

Захвата се од стварности и с оне стране

Тек шта дође из главе

Што нигде нема

Наук смешно заклетог на истину беше

Субјективни одраз објективне стварности

Мало се кад подударе оцене

Рецензената уредника критичара читалаца

Где сам ту ја са становишта сопственог мерила

Тако набасам на Рембоа:

Ја, то је други

Ах, стани ти што вучеш оловку

У моје име

Писање је тешко одредиво стање

Шта се дешава у делићу трена

Шта отпадне и шта се ваља и шта прође

Хартија танка трпи све

Нема цртежа као што је мој рукопис

Распети знаци кукице висе о слова

Стрелице за испреплетане редове

Среди се то у духу владајућег правописа

Али то више није то

Шта остане од онога што кликне

И никад више

Великани писане речи

Од најстаријих записа

Не по броју страница

Тек мисао и по који редак

То што људи изговарају

У својим малим животима

А да и не знају чије је

КУЋА / Благоје Свркота

Песник Свркота

Меркур, Венера, Марс голим оком

У срж костију  дирају и немам мира

Кад се сабира сећање на тужне дане

Кад смо једва чекали да сване

И да видимо које ћемо да видамо ране

Бојим се још, једино се кажу  луде не боје,

Иако је прошло неко време, хтели су да

Нас подаре јадом и чемером и падом

У дубоку јаму, у бездан, у мрак

Кад је отаџбина била свита, а човек мета

Која смета онима иза дебелог  Волстрита

Болест била, остала и нова стигла

Преплавила ординације и хоспитале и децу

И одрасле и старе и најстарије и узима

Данак у минутима и данима у билионима

Милијарди секунда које су прошле,

У годинама које ће доћи и проћи са широм

Затвореном дрогом и другом страном робом

На небу, ноћном и млаком и прохладном

Венера, Марс и Меркур голим  оком

Виде се и сјаје и неће ваљда поново

Донети нове вапаје у нашу ионако оронулу кућу

(Публиковано по препоруци ЗОКСА)

ВАШАР НА СВЕТОГ АРАНЂЕЛА / ЖИВОЈИН ПАВЛОВИЋ (1933 – 1998)

Дедин виноград.Мишљеновац, 2011. (И.Л.)

            (одломци) 

            Док је одмицао, он се поново, по ко зна који пут, затекао пред вратима Радивојеве собе: преко пода је навирао поток тамноцрвене, згрушане крви.

            То се догодило недељу дана после прославе лажног два- десет и првог рођендана. Тада су обојица сазнала да се Ненад Бу- цало не зове ни Ненад ни Буцало; да се у ствари не зна како му је име. Открило се да Матија Буцало, сарач са Лекиног брда, и Матијина жена Ковиљка, чистачица у Дому здравља, нису његови родитељи. И – да он и Радивоје нису браћа.

            Драги брате,

            молим те да у петак, тачно у 15 h дођеш у моју собу,

            имам нешто важно да ти саопштим.

            Ни Радивојево писмо није допринело да се извуче из па- нике. Изашао је у кухињу и Матију и Ковиљку затекао за столом. Седели су над тањирима и кусали чорбу од поврћа.

            На питање где је Радивоје, одговорили су да је са девој- ком на планинарењу по Тари.

            У купатилу није нашао свој бријач. Посумњао је да га је Радивоје понео на пут без питања. Заурлао је од беса: од када зна за себе, увек му је кришом узимао играчке, књиге, чарапе, колаче, налив-пера. Одувек је смишљао ситне пакости. Готово није било обеда а да му из јела није крао месо: уместо комадића јунетине или пилећег батака, у тањир би му убацио оглодану кост.

            Жврљао му је свеске с домаћим задацима